Руски вулкан Безимени потпуно је експлодирао 1956. године, а до сада је поново никао из пепела

Безимени је куполасти стратовулкан на Камчатки, на руском Далеком истоку. Распао се 1956. године, али је студија из 2020. открила да је готово поново израстао, а ерупције попут оне која је створила облак пепела 26. новембра су разлог. Студија је закључила да би планина требало да достигне висину пре урушавања између 2030. и 2035. године.

Пре седам деценија, Безимени се уздизао најмање 3.113 метара изнад нивоа мора. Затим је 30. марта 1956. снажна ерупција разнела падину вулкана, урушила врх и претворила куполасту планину у стеновит амфитеатар у облику потковице.

Готово одмах потом, планина је почела поново да се формира, унутар тог амфитеатра. Током година, Институт за вулканологију и сеизмологију у Камчатки, део Руске академије наука, пратио је раст планине теренским радом, веб камерама и осматрачким летовима.

Серија фотографија снимљених током летова између 1949. и 2017. показује да је вулкан готово достигао своју претходну висину, саопштили су истраживачи 2020. године. Између 1956. и 2017. планина је просечно додавала 26.400 кубних метара дневно.

„Највише нас је изненадио брз раст нове вулканске структуре”, рекли су коаутори студије Александар Белоусов и Марина Белоусова, вулканолози из Института за вулканологију, за Лајв сајенс.

У просеку, вулкан производи неколико експлозивних ерупција годишње. У ерупцији крајем новембра, осим густог облака пепела, забележене су и вреле лавине гаса и стена познате као пирокластични токови, известио је 2. децембра „Смитсонијанов“ глобални вулканолошки програм.

Како вулкан поново достиже своју изворну висину, стабилност његових падина постаје важно питање, наводе Белоусов и Белоусова.

„Познато је да сличне вулканске структуре унутар кратера у облику потковице могу доживети још један велики колапс и, као резултат тога, велику експлозивну ерупцију”, истакли су они.

Снимци из ваздуха анализирани 2020. показали су да вулкан не само што избацује експлозивне облаке пепела и гаса, већ и расте кроз тзв. ефузивне ерупције, неексплозивне токове лаве. Први такав ток забележен је 1977. године. Током времена, ова лава је постајала мање богата силицијумом и мање вискозна. Слојеви ове ефузивне лаве саградили су Безимени поново у стратовулкан у облику куполе.

Истраживачи и даље надгледају планину са тла и путем сателита, рекли су Белоусов и Белоусова. Иако сваки вулкан има сопствени развој, многи вулкани широм света доживели су колапс и поновно формирање, попут планине Света Јелена у САД.

„Прикупљени подаци су веома важни, јер омогућавају вулканолозима широм света да направе дугорочне прогнозе понашања различитих вулкана који су у прошлости претрпели велика урушавања“, навели су истраживачи.