Римљани имали касице-прасице и сефове – амфоре са хиљадама новчића пронађене у Француској

У поду куће древног насеља у Француској, археолози су пронашли простор за три посуде које су назвали античким сефом и касицама-прасицама јер су у њима биле хиљаде римских новчића.

Процењује се да су амфоре закопане пре 1.700 година, а да је простор са њима  коришћен као врста сефа.

Посуде су откривене током ископавања које је спровео Национални институт за превентивна археолошка истраживања (INRAP) у селу Сенон на североистоку Француске и садрже укупно више од 40.000 римских кованица.

У првој касици било је око 38 килограма кованица, што је „приближно 23.000 до 24.000 новчића“, навео је у имејлу за Live Science Винсент Женевјев, нумизматичар INRAP-а који анализира пронађене амфоре.

Други крчаг и његови новчићи тежили су око 50 килограма. На основу прегледаних 400 новчића из грлића посуде, који је пронађен сломљен, процена је да посуда садржи између 18.000 и 19.000 новчића, истакао је Женевјев.

Трећи крчаг је извађен у античко доба и само три новчића су остала у малој јами у којој се посуда некада налазила.

Око 30 оваквих остава са новчићима је већ откривено на овом подручју, тако да прави значај овог открића не лежи у самом броју новчића, већ у детаљним информацијама о томе где су оставе пронађене.

„Насупрот ономе што би се у први мах могло помислити, није сигурно да су то 'блага' која су сакривена током тешких периода“, наводи се у саопштењу INRAP-а од 26. новембра. Стручњаци верују, на основу датума на новчићима, да су амфоре закопане између 280. и 310. године нове ере.

Међу пронађеним новчићима налазе се ликови царева Викторина, Тетрика I и његовог сина Тетрика II, владара такозваног Галског царства, у оквиру којег су биле Галија и околне провинције које су биле независне од остатка Римског царства у периоду од 260. до 274. године, све док их цар Аурелијан није поново припојио 274. године.

Хитро сакривено благо или дуго прикупљана уштеђевина?

Амфоре пуне новчића пажљиво су биле укопане у добро конструисане јаме у дневној соби једне куће. Отвори посуда били су у равни са земљом и стога лако доступни као нека врста древне касице-прасице.

„У два случаја, присуство неколико новчића пронађених залепљених за ивицу амфоре јасно указује на то да су положени након што је посуда закопана, када простор још није био испуњен седиментом“, наводи се у саопштењу.

Приступачне посуде указују на то да су их власници користили као средство дугорочне штедње, а не као благо скривено у журби. Унутар овог стамбеног насеља налазиле су се камене зграде са подним грејањем, подруми и радионице са пећима. У близини се налазило и римско утврђење.

Почетком четвртог века, велики пожар је уништио насеље. Иако је насеље обновљено пре него што је други пожар довео до тога да га становници трајно напусте, налазишта новчића су била изгубљена скоро два миленијума.