Мистерија квантног света – тема која је зближила научнике на Симпозијуму Института за физику

Развој квантне механике почео је у раним деценијама 20. века, када су научници открили да се најмање честице у природи понашају потпуно другачије од онога што опажамо у свакодневном свету. Сто година касније, квантна механика једна је од најутицајнијих теорија модерне науке.

„Ми сада живимо у квантном свету више него у класичном. Дословно сва технологија коју данас имамо све више се ослања на принципе квантне механике. Било да је реч о једноставним стварима, попут ГПС система у аутомобилу, начину на који подешавамо сат или користимо ласере – све те технологије засноване су на квантним принципима“, рекао је Најџел Мејсон, професор молекуларне физике на Универзитету у Кенту.

Најџел Мејсон, професор молекуларне физике на Универзитету у Кенту, који је отворио симпозијум у Институту за физику позвао је младе да се заинтересују за ову област.

„Свако ко се школује не би требало да мисли да је квантна физика нешто недостижно. Биће све више послова у високотехнолошким областима и важно је знати да не морате бити суперинтелигентни као Ајнштајн. Свако може да допринесе, јер у будућности свету ће бити потребно много нових научника и инжењера“, додао је професор Мејсон.

Квантни свет и даље крије бројне тајне – зашто честице могу да имају више могућих стања и како спојити квантну теорију са гравитацијом.

„Следећих десет до петнаест година могле би да буду изузетно узбудљиве за нове генерације истраживача. Знате, битно је када се родите – јер цео свет је данас ближи по нивоу развоја, сви сарађујемо. У овој области сада постоји реална шанса за нови велики продор и надам се да ће млади људи то препознати“, каже Александар Богојевић, директор Института за физику.

Значај повезивања научника из целог света препознаје и дипломатија, али и колико је важна промоција науке међу младима.

„Мислим да је за све нас корисно да што боље разумемо науку. Често користимо израз квантни у популарној култури, али је важно да деца, студенти и сви ми разумемо науку која стоји иза тога. Наравно, не морамо да достигнемо ниво знања за Нобелову награду, али треба да будемо знатижељни“, изјавио је Вилијам Хопкинсон, први секретар Британске амбасаде.

Ове године, Нобелова награда за физику додељена је научницима из области квантне физике, који су показали да се квантни ефекти могу манифестовати и у макроскопским системима – довољно великим да их можемо директно проучавати и мерити.