Шансе за живот на Сатурновом месецу све веће, пронађене сложене угљеничне супстанце у облаку Енкелада

Шести по величини Сатурнов сателит, Енкелад, постао је један од главних кандидата у потрази за небеским телима која би могла да подржавају ванземаљски живот, након што је мисија Касини, окончана 2017. године, открила да из јужног пола сателита избијају облаци од ледених честица и паре.

Овај феномен је касније снимио и свемирски телескоп „Џејмс Веб“, при чему облак достиже скоро 9.600 километара у свемир. Верује се да је извор овог материјала океан слане воде који се налази испод леденог омотача месеца.

Сада истраживачи који проучавају податке мисије Касини кажу да су открили органске супстанце унутар облака, а неке врсте молекула откривене су тамо први пут.

Др Нозаир Каваџа, планетарни научник са Универзитета Фреје у Берлину и главни аутор рада, рекао је да резултати повећавају познату сложеност хемије која се одвија испод површине Енкелада. „Када постоји сложеност, то значи да се потенцијал Енкелада да буде настањив управо сада повећава“, рекао је научник.

У часопису Nature Astronomy, Каваџа и колеге известили су да је њихов претходни рад открио присуство органских супстанци и соли унутар зрна леда пронађених у једном Сатурновом прстену, познатом као „Е-прстен“, који је састављен од материјала избаченог са Енкелада.

Међутим, како истиче Каваџа, материјал у овом прстену стар је месецима или годинама, што значи да његов састав може бити измењен радијацијом. За разлику од тога, нови рад анализира податке из зрна леда пронађених директно унутар самог облака.

„Та зрна су била стара свега неколико минута. То значи да овде заправо хватамо чист узорак из подповршинског океана“, истакао је Каваџа.

Резултати, засновани на подацима са инструмента названог „Анализатор космичке прашине“, не само да потврђују присуство органских супстанци раније пронађених у Е-прстену Сатурна – указујући да потичу из унутрашњости Енкелада – већ откривају и присуство других врста молекула. И док су неки од њих раније били детектовани инструментима Касинија, други никада до сада нису пронађени у облаку.

Иако нова открића и даље не показују да на Енкеладу постоји живот, Каваџа каже да указују на постојање сложених хемијских процеса који би могли довести до формирања супстанци биолошког значаја.

Резултати, додаје он, подржавају планове Европске свемирске агенције (ЕСА) да испита месец у потрази за траговима живота. „Мислим да су сви сигнали зелени за Енкелад“, наводи Каваџа.

Др Јерн Хелберт, шеф одељења за Сунчев систем у Еси, који није био део студије, рекао је за Гардијан да план за нову мисију – за коју се нада да ће бити покренута око 2042. године – предвиђа орбитер око Енкелада који ће такође пролазити кроз облаке, као и лендер који ће слетети у јужну поларну област сателита.

Нова студија, додао је он, доказује да из подземног океана Енкелада потичу сложени пребиотички молекули. „То значи да сада имамо све елементе потребне да Енкелад подржи живот – течну воду, енергију и сложене пребиотичке молекуле“, рекао је Хелберт.