Читав екосистем изгубљеног суперконтинента пронађен у ћилибару старом 112 милиона година

Ово је прво велико откриће ћилибара са инсектима у Јужној Америци, које пружа јединствен увид у живот у Креди у јужној хемисфери.

Ћилибар, пронађен у каменолому Геновева у Еквадору, сачувао је најмање пет редова инсеката, укључујући различите врсте мува, гљиварских буба и оса. Такође је пронађен и доказ о активности паукова у виду фрагмента паукове мреже. Начин на који су нити распоређене указује на то да је мрежа можда била изграђена у стилу савремених паукова ткалаца, иако јој недостају лепљиве капљице типичне за такве мреже.

„Ови налази пружају директан доказ о влажном, смолом испуњеном шумском екосистему и његовој артроподној фауни у екваторијалној Гондвани током креде“, објашњавају палеобиолог Ксавијер Делкос са Универзитета у Барселони и његове колеге у раду објављеном у часопису Communications Earth & Environment.

Гондвана је била огромна древна копнена маса или „суперконтинент“ који је почео да се распада током тријаса и јуре, формирајући многе данашње јужне континенте, укључујући Јужну Америку, Африку, Антарктик и Аустралију.

Ћилибар је прилично чест на северној хемисфери, али је на јужној пронађен само повремено. Током Баремијског периода, пре око 122 милиона година, огромне количине смоле стварале су четинарске шуме широм света, које су доминирале над осталим биљкама све до пре око 70 милиона година.

Ова лепљива супстанца – мешавина карбоксилних киселина, етеричних уља и угљоводоника – помагала је дрвећу да зацели оштећења и штитила га од оних који су желели да му оштете или инфицирају корење и гране. Овај ћилибар је настао од дрвећа из породице араукарија, која су била широко распрострањена током јуре и креде, а данас их представља тек неколико врста у јужној хемисфери.

Делкос и његов тим идентификовали су два различита типа ћилибара у каменолому – један је настао од смоле која је цурела из корења под земљом; други изнад земље, када је смола дошла у контакт са ваздухом и заробила инсекте у кретању кроз дрвеће.

Упркос томе што је ћилибар са инсектима најпознатији, он је заправо релативно редак; већина познатих налазишта потиче од смоле из корења, која обично садржи врло мало трагова других облика живота. Ипак, чак и под земљом, кредни узорци ћилибара са северне хемисфере обично садрже доказе о гљивицама које се хране смолом. Иако присутне, оне су биле изненађујуће ретке у узорцима из Геновеве.

То би могло да објасни зашто је на овом налазишту пронађено толико смоле из корења – можда су, како аутори сугеришу, тла била толико засићена водом да је развој гљивица био потиснут.

Изнад земље, смола је могла да делује као лепљива замка, сакупљајући невероватно очуване примерке бескичмењака, које сада можемо да проучавамо милионима година касније.

„Ово откриће и повезани биљни остаци у стенама које садрже ћилибар проширују наше разумевање гондванске артроподне фауне и флоре које су насељавале шуме дуж њене западне ивице у периоду велике трансформације екосистема“, пишу аутори.

Они се надају да ће будућа истраживања на терену омогућити научницима да боље схвате како се јужноамеричка флора и фауна односе према другим гондванским регионима, где је такође пронађен ћилибар, али још увек није детаљно истражен.