Парови често деле исте психијатријске поремећаје, зашто је то важно
За људе који су у дугорочној вези, заједно живе и емоционално су повезани, попут брачних партнера, нове студије су показале да се неке здравствене карактеристике могу јавити код обоје. Здравствени проблеми тако се могу делити у пару – и то се односи и на психијатријске поремећаје.

На основу новог истраживања и анализе више од шест милиона парова широм Тајвана, Данске и Шведске, међународни тим истраживача је открио да су људи знатно склонији истим психијатријским стањима као и њихови партнери него што би се очекивало. Та стања укључују шизофренију, поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD), депресију, аутизам, анксиозност, биполарни поремећај, опсесивно-компулзивни поремећај (OKP), злоупотребу одређених супстанци и анорексију.
„Открили смо да већина психијатријских поремећаја има конзистентне корелације супружника и то током различитих генерација, што указује на њихов значај у популационој динамици психијатријских поремећаја“, пишу истраживачи у објављеном раду.
Реч је о феномену који истраживачи називају корелацијом супружника, а неке од највећих корелација су раније примећене у смислу верских уверења, политичким ставова, у нивоу образовања и (зло)употреби одређених супстанци.
Научници се слажу да су у питању три фактора: обично бирамо партнере попут себе; наш избор партнера је условљен разним ограничењима; и то што парови који дуго живе заједно и у истом окружењу имају тенденцију да постану сличнији.
Према истраживачима, сва три утицаја су вероватно овде укључена, а издвајање најважнијег је тешко.
Упркос различитим културама и здравственим системима у ове три земље, резултати су били статистички слични у целом скупу података, иако је било неких разлика када је реч о опсесивно-компулзивном поремећају, биполарном поремећају и анорексији.
„Као што наши резултати показују, сличност супружника и особа које живе у пару када је реч о психијатријским поремећајима је доследна у свим земљама и траје кроз генерације, што указује на универзални феномен“, пишу истраживачи.
Ограничености истраживања
Постоје нека ограничења о којима треба говорити овде: студија није правила разлику између парова који су се упознали пре или после званичне дијагнозе, на пример. Међутим, обрасци су довољно јаки – и у довољно великој групи људи – да би били значајни у проучавању менталног здравља.
Узастопне генерације су анализиране само на Тајвану, не и у Данској и Шведској, а истраживачи желе да виде више података укључених у будућа истраживања. Такође је потребна дубља анализа разлога зашто се ова корелација јавља.
Тим истраживача је такође открио да родитељи са истим поремећајем повећавају ризик од његове појаве и код њихове деце. Ово има важне импликације за проучавање разних психолошких стања: студије и анализе углавном претпостављају да су наши обрасци упознавања и спаривања за заједнички живот углавном случајни, али ово истраживање и то доводи у питање.
Када би се и тај фактор боље анализирао, то би било од значаја за проналажење најбоље методе лечења.
Истраживање је објављено у часопису Nature Human Behavior.
Коментари