Генетичари најављују да ће „оживети" највишу птицу на свету, изумрлу пре више од 500 година

Из америчке компаније Colossal Biosciences јсу објавили да се џиновска моа придружила вунастом мамуту, доду и тасманском тигру, и да је сада на листи животиња које наука покушава да „врати из мртвих”. Објава је изазвала узбуђење јавности – али и дубок скептицизам многих стручњака о томе да ли је могуће „васкрснути” птицу, која је нестала век након доласка раних полинежанских досељеника на Нови Зеланд пре око 600 година.

Компанија са седиштем у Тексасу најављује реализацију овог пројекта у року од пет до десет година, у партнерству са истраживачким центром Нгаи Таху на Универзитету у Кентерберију на Новом Зеланду.

Наводно финансиран са 15 милиона америчких долара, и то од стране аутора филма Господар прстенова, сера Питера Џексона, који је инвеститор у Colossal Biosciences и страствени колекционар костију моа, пројекат ће покушати да „оживи“ џиновску птицу сакупљањем ДНК из фосила, а затим уређивањем гена њених најближих преживелих рођака, као што је ему, преноси Guardian.

Сачекаће се да се ове генетички модификоване птице излегну, а потом ће бити бити пуштене у контролисана затворена „места дивљине“, навели су у компанији.

„Нада да ћемо за неколико година поново видети моу – то ми пружа више уживања и задовољства него било који филм икада“, каже Џексон.

Археолог Кајл Дејвис који је укључен у рад компаније каже: „Наши најранији преци на овом месту живели су поред моа, а наши записи, и археолошки и усмени, садрже знање о овим птицама и њиховој околини. Уживамо у могућности да то доведемо у дијалог са најсавременијом науком компаније Colossal Biosciences као део смеле визије за еколошку обнову”.

Недавно су у компанији Colossal Biosciences тврдили да су „васкрсли" језовука, северноамеричког предатора који је изумро пре око 13.000 година, рођењем два сива вука који су генетски модификовани да имају карактеристике те нестале врсте.

Стручњаци из истих редова су такође усмерили напоре ка враћању додоа, птице са Маурицијуса, коју су морнари изловили до истребљења у 17. веку.

Међутим, све те најаве привлаче све већу забринутост многих истраживача, који тврде да су тврдње о „оживљавању“ лажне и да одвлаче пажњу од континуираног губитка биодиверзитета, са милионом постојећих врста у опасности од нестанка.

Истраживање објављено у часопису Nature Ecology and Evolution закључило је да би трошење ограничених ресурса доступних за спасавање природе на оживљавање могло довести до нето губитка биодиверзитета.

„Оживљавање изумрлих врста је погрешан назив, лажно обећање, које је више укорењено у его-у него у истинском напору да се врсте очувају. То су вежбе егоистичког задовољства у позоришној продукцији „открића“ лишеној етичких, еколошких и културних разматрања. Вратити моа? Где? Којем квалитету живота? Да се ​​слободно крећу…?”, пита се Ароха те Парике Мид из Међународне уније за заштиту природе.

„Експеримент, а не повратак изумрлих"

Доктор Тори Хериџ, еволуциони биолог са Универзитета у Шефилду, која је одбила понуду да се придружи саветодавном одбору компаније Colossal Biosciences, каже да је иницијативе компаније најбоље посматрати као научне експерименте – а не као стварно враћање изумрлих врста од пре хиљада година.

„Да ли је могуће оживљавање изумрлих врста? Не, није могуће. Оно што бисте потенцијално могли да урадите, а то ћемо видети, јесте да створите генетички модификовани организам који може да садржи неке особине и део изгледа који су повезани са изумрлом врстом на основу тога како мислимо да су изгледале. Коришћење термина ‘оживљавање изумирлих’ нам омогућава да прескочимо тешка питања. Ово није враћање мамута или мое или додоа, ово је стварање нечег новог што ће створити промену у екосистему“, истиче Хериџова.

У Colossal Biosciences наводе да њихов рад помаже у успоравању губитка биодиверзитета враћањем изгубљених функција екосистемима када животиње попут мамута, моа и додоа изумру. Они истичу узбуђење због тога како би њихове технике могле помоћи у обнављању генетичке разноликости код угрожених дивљих животиња, помажући врстама попут америчког црвеног вука да избегну изумирање.

Представник компаније рекао је да снажно одбацују тврдње да оживљавање изумирања није могуће а и професор Ендру Паск, који ради на пројекту моа за Colossal, каже да критичари греше.

„За многе наше живе врсте које су на ивици изумирања, штета је већ начињена. Налазе се у вртлогу изумирања где популација иде ка изумирању. Једини излаз из овога је враћање изгубљене разноликости у геном тих врста. То је оно што технологија оживљавања може да уради“, каже др Паск.

„Рећи да то није могуће једноставно није истина. Тешко је. Сложено је. Али имамо све алате да то урадимо. Ако поново направимо геном који је 99,9% идентичан, мои или мамуту, онда би та животиња била слична мои”, додаје.

Професор генетике др Ник Роленс критикује читаву идеју и осврће се на реализацију пројекта у случају језовука.

„Ако помислимо на страшног вука, геном је дугачак 2,5 милијарди појединачних слова; 99% је идентичан сивом вуку, тако да је то и даље значајно преко милион разлика, а направили су само 20 промена на 14 гена. Дакле, рећи да су створили таквог вука је фарса. Створили су дизајнираног сивог вука. И то ће бити исто са оним што ураде са моом“, уверен је др Роленс.

„Постоји мала шанса да се џиновске птице врате из мртвих, то је као Парк из доба јуре са веома малим шансама за успех”, закљулио је др Роленс.