Три километра испод леда Антарктика лежи џиновско језеро Восток, одсечено од површине милионима година

Језеро Восток је џиновско језеро на Антарктику, приближне величине језеру Онтарио, али за разлику од њега налази се три километра испод дебелих наслага снега и леда. Његов екосистем је изолован више од 15 милиона година и препун је јединствених организама које ћемо можда пронаћи и на Јупитеровом сателиту Европи.

Некада огромно површинско језеро, Восток је закопан пре најмање 15 милиона година, а неке процене иду и до више од 20 милиона година. Као резултат тога да је одсечено од светлости и атмосфере толико дуго, у њему су се развио јединствени екосистем екстремофила – организама који су еволуирали да преживе у екстремним условима.

Језеро Восток дугачко је око 240 километара и широко око 50 километара. Највеће је од свих 400 антарктичких подземних језера, која су разбацана широм континента због.

Лоцирано близу руске истраживачке станице Восток. Упркос томе што истраживачка станица од 1957. године константно има научне експедиције, све до 90-их се није знало да језеро постоји.

Прво је један руски географ и пилот Андреј Капитса 60-их година из ваздуха приметио пљоснато и релативно глатко пространство близу станице. Истраживачи су коначно 1993. године пронашли језеро помоћу сателитске радарске технологије која је способна да пробије лед.

Научници су такође 2012. године успели, после вишегодишњих напора, да пробуше рупу до језера.

Температура у минусу, а вода је течна

Тада су утврдили да је језеро дубоко око километар на свом јужном делу и постепено плиће када се иде на север. Мапирано је читаво дно и откривено да дубоке и плиће делове одваја гребен за који верују да је препун хидротермалних отвора.

Једини извор воде за језеро је ледена плоча изнад њега. Температура воде се креће око минус три степена Целзијуса, али је течна због огромног притиска који на њу врши ледена плоча што снижава тачку леђења.

Огроман број врста различитих микроба насељава језеро, укључујући и морске облике живота који указују да је некада било повезано са океаном.

Истраживачи су узели узорак ледене воде са врха језера и открили да садржи ДНК од више од 3.500 организама, укључујући и гљивица и бактерија које обично могу да се нађу у дигестивним трактовима риба.

Због мањка светла што спречава фотосинтезу, ови организми су морали да еволуирају да би се хранили минералима у води и хемикалијама које се стварају на дну. Истраживачи сматрају да ће даље проучавање помоћи да се научи више о екстремофилима који би могли да се пронађу на другим планетама и небеским телима, попут Јупитеровог сателита Европа.