Скандинавци су дошли у Британију много пре Англосаксонаца и викинга

Генетске анализе римског војника или гладијатора, покопаног у Јорку, откривају да 25 одсто његовог генетског кода потиче из Скандинавије.

Људи скандинавског порекла били су у Британији много пре него што су се Англосаксонци или викинзи појавили, откривено је након проучавања генетике древног Римљанина сахрањеног у Јорку.

Долазак Англосаксонаца донео је прилив Скандинаваца у Британији у петом веку, а први викиншки напад одиграо се на манастир Линдисфарн 793. године.

Међутим, стручњаци који су проучавали римског војника или чак потенцијалног гладијатора, који је живео између другог и четвртог века и открили да 25 одсто његовог генетског материјала потиче из Скандинавије.

„Порекло за које смо мислили да је дошло са Англосаксонцима можда је у неким деловима Британије већ било ту“, каже Лео Спајдел, главни аутор студије и вођа тима на Рикену, националном научно-истраживачком институту у Јапану.

Откриће је део велике студије која је направила нови приступ у анализирању древног ДНК материјала, доносећи нова сазнања о миграцијама широм Европе у првом миленијуму.

Коаутор студије др Понтус Скоглунд са Института „Франсис Крик“ у Лондону каже да највећи део података о историјском периоду који проучавају потиче од Римљана.

„Постоји неки степен историјских информација, али много тога није покривено“, наводи Скоглунд.

Док су напреци у извлачењу и анализирању древног ДНК омогућили стручњацима да истраже мешање веома различитих група – попут неандерталаца и модерног човека или чак мешање модерних народа – тај приступ је много изазовнији у случајевима група које су генетски веома сличне, попут народа који су живели широм Европе у првом миленијуму.

Пишући у часопису Нејчер (Nature), Спајдел и његове колеге развили су нови приступ како би се изборили са проблемом.

Уместо узимања у обзир свих генетских различитости између становништава, нови метод се фокусира на релативно недавне мутације унутар генома, које су се појавиле у протеклих 30.000 година што омогућава да се детаљно испита однос између генетски сличних популација.

„Када смо видели да функционише, био је то као изузетни хоризонт који се отворио где можемо да дамо одговоре на нова питања“, додаје Скоглунд.

Научни тим је применио нови приступ на више од 1.500 генома, који су припадали припадницима разних народа у Европи у првом миленијуму.

Између осталог, добијене су нове информације о миграцији германских група, па је тако откривено да су постојала најмање два таласа миграција из данашње северне Немачке и Скандинавије у западну, централну и источну Европу.