Нова ДНК анализа ставила тачку на легенду о изгубљеном принцу Каспару Хаузеру

Хаузер се појавио наизглед ниоткуда 26. маја 1828. године у центру данашњег Нирнберга. Пронађен је како лута градским тргом без икаквих докумената и са непотписана два писма у руци.

У једном, које је наводно написала његова мајка, стоји да је рођен 30. априла 1812. и да се зове Каспар, а да је његов покојни отац био војник коњичког пука.

Друго писмо је било анонимно и упућено капетану фон Весенигу. У њему је писало да је Каспар као беба био поверен пошиљаоцу да се образује у хришћанској вери и да је, како је желео да постане војник, послат капетану фон Весенигу.

Оба писма била су написана истим рукописом, истим мастилом и на истој врсти папира, што је неке навело да посумњају да их је дечак сам написао.

Писмо и Хаузерова фрагментирана сећања испричали су мучну причу: да је одрастао у скученој тамници из које никада није изашао и да га је хранио и чистио добротвор којег никада није видео.

Када се појавио у центру града, једва је могао да напише своје име и једва да је могао да комуницира са званичницима који су га испитивали. Хаузерово појављивање у Нирнбергу остаје мистерија и од његовог доласка нису престајале гласине о његовом пореклу. Причало се да је био краљевског порекла, мада су многи сматрали да је преварант.

Међутим, укоренила се фантастична прича по којој је Каспар био киндаповани принц из краљевске породице Баден, тадашње суверене државе у југозападној Немачкој. Није било доказа који би поткрепили ову теорију, али су гласине и даље трајале, привлачећи пажњу бројних европских аристократа, због чега је Хаузер постао локална славна личност.

Године 1831. случај је привукао пажњу лорда Филипа Хенрија Стенхоупа, који је тражио да буде Каспаров старатељ. Лорд је потрошио огромне суме новца покушавајући да реши загонетку његовог порекла, али безуспешно. Након Хаузерове смрти, Станхоуп је објавио резултате своје истраге: „Отворено признајем да сам преварен“.

Наука се укључила у потрагу

Дуго након Хаузерове смрти, научници су узалуд тражили било какав доказ о краљевском пореклу. Средином деведесетих, генетска анализа урађена на узорку Хаузерове сачуване крви показала је да он не потиче из лозе Баденових. Али ови резултати су неколико година касније оспорени анализама Хаузерове косе.

Према недавно објављеном истраживању у iScience, научници су кроз нову анализу узорака Каспарове косе дошли до коначног одговора његовог порекла. Њихова анализа, обављена техником развијеном за анализу древне ДНК, била је прецизнија од претходних метода.

Када су анализирали Хаузерову митохондријску ДНК, или мтДНК – генетски код који се преноси са мајчине стране – потврдили су да се не поклапа са мтДНК чланова породице Баден. Скоро два века након Хаузеровог мистериозног појављивања, овај налаз је искључио могућност да је он био киднаповани принц.

Нова анализа „илуструје како молекуларна генетика може да разоткрије историјске мистерије“, објашњава др Дмитриј Темјаков, професор на Одељењу за биохемију и молекуларну биологију на Универзитету Томас Џеферсон у Филаделфији.

„Ово је веома опсежна студија“, додаје Темјаков, који није био укључен у истраживање. „Узети су у обзир сви претходни подаци, испитана су и објашњена неслагања у анализама секвенцирања ДНК које су се одвијале у различито време и спроведене различитим методама. Представили су нове податке и пажљиво проценила вероватноћу да појединац одговара одређеној генетској линији.“

Разоткривање ДНК

Лабораторија која је спровела нову анализу радила је скоро две деценије на побољшању техника за проучавање високо деградиране ДНК, рекао је водећи аутор студије и форензички молекуларни биолог др Валтер Парсон, истраживач у Националној лабораторији за ДНК базе података аустријског Савезног министарства унутрашњих послова у Инсбруку.

За своју студију, научници су прво прегледали раније налазе о Хаузеру. Године 1996, лабораторија у Минхену анализирала је крв из Хаузеровог доњег веша. (Умро је од ране задобијене убодом ножем, а његова крвава одећа је сачувана у музеју у Ансбаху у Немачкој.)

Према минхенској лабораторији, мтДНК у Хаусеровој крви није одговарала Баденској мтДНК. Међутим, неки истраживачи који су подржавали хипотезу о „изгубљеном принцу" тврдили су да крв можда није припадала Хаузеру, рекао је Парсон за Си-Ен-Ен.

„Наводно, тврдили су да су кустоси музеја у коме су изложене панталоне Каспара Хаузера дотеривали мрљу и додавали свежу крв другог порекла. Да је то био случај, нова крв би маскирала стару и врло вероватно би имала другачију митохондријску ДНК.“

Почетком двехиљадитих, друга лабораторија у Минстеру, тестирала је узорке Хаузерове косе. Ти резултати су показали да је његова мтДНК блиска оној код Бадена, што је у супротности са налазима из Минхена.

„Били су у пат позицији“, наводи Парсон.

Разоткривена краљевска превара

Парсонова лабораторија је спровела нову анализу Хаузерове косе, користећи праменове прикупљене пре и после његове смрти. Остаци косе су у архиви опширно документоване и њихово порекло је могло да буде потврђено са више сигурности него узорци крви, наглашава Парсон. Штавише, веома осетљива лабораторијска метода омогућила је истраживачима да буду сигурни да су узорковали длаке, где се налазила корисна мтДНК, и да узорци нису били контаминирани.

„Са побољшаном методом секвенцирања, успели смо да добијемо секвенце и из веома деградираних компоненти,“ дајући много прецизније податке него у претходној анализи косе“, додаје Парсон. Нови резултати су се поклапали са резултатима анализе крви из 1996. године, откривајући да је Хаузеров митотип – скуп митохондријских алела за различите гене – био тип W. Митотип Баденових је био тип H.

„То мења слику, јер сада узорци косе дају исти резултат као и узорак крви“, напомиње Парсон.

Да би потврдили своје резултате, истраживачи су послали праменове косе у трећу лабораторију – у Потсдаму – која је специјализована за анализу древне ДНК, али тамошњим научницима нису рекли да је узорак Хаузерова коса. Потсдамска анализа такође је потврдила митотип W за Хаузеров узорак.

„Доследност података у три независне лабораторије додатно појачава закључке студије“, наглашава проф. Темјаков.

Нова сазнања о Хаузеру не само да разрешавају двовековну мистерију, већ такође показују важност померања граница технологија за анализу ДНК, истиче Парсон. „То, наравно, утиче на то како настављамо да радимо на митохондријској ДНК у случајевима идентификације у форензици“, додаје.

Али ако Хаузер није био „изгубљени принц“, ко је он? Немогуће је рећи на основу доказа мтДНК, који су једино могли да га повежу са западноевропском племићком лозом. Ко год да је Хаузер био, загонетка је која тек треба да се реши.