Нови лек продужава живот – за сада само животињама

Лабораторијски мишеви који су добијали лек названи су „баке супермодели“ због њиховог младалачког изгледа.

Били су здравији, јачи и развили су мање карцинома од својих вршњака који нису узимали лек.

Лек се већ тестира на људима, али да ли би имао исти ефекат против старења није познато.

Потрага за дужим животом проткана је кроз људску историју.

Међутим, научници одавно знају да је процес старења неуједначен – лабораторијске животиње, на пример, живе дуже ако им се значајн смањи количина хране коју једу.

Сада поље истраживања старења цвета док истраживачи покушавају да открију – и манипулишу – молекуларним процесима старења.

Тим из МРЦ Лабораторије за медицинске науке, Краљевског колеџа Лондон и Дјук-НУС медицинске школе у Сингапуру истраживао је протеин назван интерлеукин-11.

Његов ниво се повећава у људском телу како старимо, доприноси већем нивоу упалних процеса, а истраживачи кажу да је окидач за неколико биолошких прекидача који контролишу темпо старења.

Дужи, здравији живот

Истраживачи су извели два експеримента.

– Најпре су генетски модификовали мишеве тако да нису били у стању да интерлеукин-11.

– Затим су сачекали док ови мишеви не наврше 75 недеља (отприлике еквивалентно особи од 55 година), и онда им је редовно даван лек за одстрањивање интерлеукина-11 из њихових тела.

Резултати, објављени у часопису Нејчер, показали су да је животни век продужен за 20-25 одсто у зависности од експеримента и пола мишева.

Стари лабораторијски мишеви често умиру од рака, међутим, мишеви којима недостаје интерлеукин-11 имали били су много здравији. Такође, показали су побољшану функцију мишића, били су мршавији, имали су здравије крзно и постигли су бољи резултат по многим мерилима виталности.

На питање новинара Би-Би-Сија, да ли су резултати можда превише добри да би им се веровало, професора Стјуарт Кук каже:

„Трудим се да се не узбуђујем превише, из разлога који наводите, да ли је превише добро да би било истинито? Има ту много замки, па покушавам да се држим чињеница, а оне су прилично јаке.“

Додаје да „је убеђен“ да би лек требало испробати и на људима, и да би његов утицај „био врло ефикасан“ и да би био спреман да га сам користи.

Али шта је проблем са људима?

Велика питања без одговора су да ли се исти ефекат може постићи код људи и да ли би било који нежељени ефекат био подношљив.

Интерлеукин-11 има улогу у људском телу током раног развоја.

Људи се, веома ретко, рађају неспособни да га произведу. Недостатак мења начин на који се кости лобање спајају, утиче на зглобове, који би морали оперативно да се исправљају, а утиче и на израстање зуба. Такође има улогу у стварању ожиљака.

Истраживачи сматрају да касније у животу интерлеукин-11 игра лошу улогу у покретању процеса старења.

Лек, произведено антитело које напада интерлеукин-11, тестира се на пацијентима са фиброзом плућа код које се појављују ожиљци на плућима, што отежава дисање.

Професор Кук наглашава да испитивања нису завршена, али подаци указују да је лек безбедан за узимање.

Ово је само један од последњих међу бројним покушајима „лечења" старења медикаментима. Лек за дијабетес типа два, метформин и рапамицин, који се узимају да би се спречило одбацивање трансплантираних органа, активно се истражују у погледу њихових квалитета против старења.

Професор Кук сматра да ће људима сигурно бити лакше да узимају лек, него да смање унос хране.

„Да ли бисте желели да од 40. године живите полугладни, да имате потпуно непријатан живот, а да на крају живите пет година дуже? Ја не бих", каже професор.

Професорка Аниса Виђаја, са Медицинског факултета Дјук-НУС, наводи: „Иако је наш рад обављен на мишевима, надамо се да ће ови налази бити веома релевантни за људско здравље, с обзиром на то да смо видели сличне ефекте у студијама обављеним на људским ћелијама и ткивима.“

„Ово истраживање је важан корак ка бољем разумевању старења и ми смо показали, на мишевима, терапију која би потенцијално могла продужити здраво старење.“

Илари Белантуоно, професор мишићно-скелетног старења на Универзитету у Шефилду, наводи да добијени подаци у овој студији делују солидно. „Ово је још једна потенцијална терапија која циља на механизам старења.“

Међутим, професор напомиње да и даље постоје проблеми, укључујући недостатак доказа на пацијентима, као и цена прављења ових лекова. „Незамисливо је лечити сваког педесетогодишњака до краја живота.“