Археолошки парк Виминацијум не престаје да фасцинира научнике и посетиоце

Иако се за Виминациум зна 2000 година, он и даље не престаје да фасцинира као када је био пун људи из целог тада познатог света, тако и сада када су његови житељи археолози, туристи и њихови водичи. У Виминацијуму су аутентични објекти античких базилика и некропола, римски амфитеатар, аквадукт у дужини од близу 10 километара и друге грађевине из античког периода.

Гост Јутарњег програма, проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта „Виминацијум“ каже да ниједан дан на локалитету Виминацијум није исти.

„Виминацијум ми је наравно при срцу, 40 година се дружим са њим, глорификујем, откривам, показујем, али некако морам да признам, како време пролази, некако очи кроз које гледам су пре дечије него научне“, додаје проф. Кораћ.

На неки начин подразумева се да све то знате, додаје гост Јутарњег програма. На светским конгресима сте све то представили, са колегама разменили мишљења, разменили студенте и сада долазите до тога да то богатство, нешто што је специфично за сваки од археолошких локалитета пренесете на младе нараштаје.

„Како да им пренесемо величину и значај ових простора, не само кроз римске императоре. Сви ти који су били пре нас, уткали су се у нас. Дали су по један мали цветић и сада када то пробуја, хајде да покажемо пре свега деци, да она стекну утисак о својој земљи, о свом простору, о свом народу, колико су вредни“, наглашава археолог.

У Виминацијуму су покренути кампови за децу од 10 до 14 година. Професор Кораћ истиче да су се пре покретања ових кампова дубоко замислили како да то наслеђе представе младима. Да нешто сазнају али да не буду преоптерећени као у школи, већ да то буде нешто између, али да превагне да боравак проведу широм отворених очију.

„Врло је интересантно да се деца по три-четири пута враћају иако има и гимнастике у 7 сати, у 22 се затвара, креће се на спавање, узимају се мобилни телефони, које могу да користе током дана. Али она толико различитих ствари сазнају. Ми им закопамо, рецимо, у неком простору, нешто обележено, и они то ископавају, и прође дан у томе“, додаје професор.

Сарадња са Харвардом

Археолози из Виминацијума сада су покренули један од највећих пројеката са Универзитетом Јарвард, који до сада није имао прилику да ради тако велики подухват на хиљаду узорака.

„То ће донети, сигуран сам, нове резултате. Можда и тај квантни скок, како се каже у археологији. Знате зашто је то важно? Много има грешака у садашњости. Археологија је наука буквално о будућности. Хајде да те грешке из прошлости, које су прављене, различити народи, различити тренуци који су нешто доносили, а није се показало као добро, да будућност буде боља“, наглашава др Миомир Кораћ.

Ручак легионара

Посетиоци Археолошког парка Виминацијум имају прилику да пробају ручак легионара. Многи ће се изненадити, додуше на недовољно истраженом узорку, напомиње проф. Кораћ, легионари су углавном били вегетаријанци. Постоји та позната такозвана легионарска чорба, али вероватно ће нова истраживања открити и нешто друго.