Да ли љубичасте планете могу бити знак ванземаљског живота који тражимо

Колико би ти светови били другачији тешко је предвидети, али наша планета нам још увек може понудити неке назнаке. Постоје, на пример, организми који могу да живе у срединама које су веома негостољубиве за већину других живота на Земљи.

Док значајан део „зеленог света“ на Земљи садржи хлорофил за преживљавање, бактерије које успевају у условима слабог осветљења имају тенденцију да буду обојене у љубичасту боју како би максимално искористиле инфрацрвено зрачење.

„Љубичасте бактерије могу да напредују под широким спектром услова, што их чини једним од примарних кандидата за живот који би могао да доминира у различитим световима“, изјавила је астробиолог Лигија Фонсека Коељо са Института „Карл Саган“ Универзитета Корнел.

„Оне већ успевају на Земљи у одређеним нишама. Знатно би више бујале да нема зелених организама“, кажу истраживачи.

Најзаступљеније звезде у галаксији Млечни пут нису попут нашег Сунца; него су мање, емитују знатно мање топлоте и светлости од наше звезде. До 75 процената свих звезда у галаксији су заправо црвени патуљци, што наводи научнике да спекулишу о томе да ли се живот може појавити на егзопланети око црвеног патуљака, како би могао да изгледа, и – што је најважније – како бисмо га могли открити.

Институт „Карл Саган“ бави се каталогизацијом различитих облика живота и истраживањем тога како би они могли да изгледају у другим световима.

На Земљи, пигмент који је најчешћи у биљкама је хлорофил. Он се такође налази у цијанобактеријама, што није случајно. Хлоропласт у биљним ћелијама који садржи пигмент хлорофила је заправо симбиотска цијанобактерија која је „уграђена“ у модерне биљке давно, и еволуирала тако, да би омогућила њиховим домаћинима да имају фотосинтезу.

Коељо и њене колеге сакупиле су више од 20 врста бактерија које користе биопигменте зване каротеноиди за прикупљање светлосне енергије.

Ти организми се развијају и живе на црвеном и инфрацрвеном светлу, користећи системе за прикупљање светлости користећи бактериохлорофиле који апсорбују таласне дужине светлости које биљке или цијанобактерије не користе, и не производе кисеоник.

Љубичасте, наранџасте, браон нијансе...

Истраживачи су пажљиво пратили пигменте различитих бактерија и креирали моделе ванземаљских светова са различитим површинским и атмосферским условима, како би утврдили како би они могли да изгледају. У свим случајевима, бактерије су проузроковале да планета добије интензивне нијансе одређених боја.

У зависности од врсте бактерија, каротеноиди могу учинити да микроби буду наранџасти, црвени или браон. Ипак, баш као што постоје варијације међу биљкама и алгама, шумама и трављацима у њиховом зеленилу, тако и спектар боја на егзопланети може бити шири.

То значи да, ако неки други свет развије богати биолошки, односно биљни свет, који има сличну физиономију као љубичасте бактерије на Земљи, имамо начин да то „извидимо“.

„Управо отварамо своје ресурсе за потрагу и посматрање нових светова који су сигурно фасцинантни. Љубичасте бактерије могу да преживе и напредују под тако разноврсним условима да је лако замислити да би у многим различитим световима љубичаста могла бити само друга, ванземањска зелена“, каже астробиолог Лиза Калтенегер, директорка Института „Карл Саган“.

Истраживање је објављено у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.