Астероид је пукао, да ли су одваљене крхотине опасност за Земљу

Нова анализа крхотина са астероида Диморфос, које су настале када је Наса ударила у њега свемирском летелицом Дарт, открила је да би неке од стена могле бити на путу судара са Марсом. Ипак, научнике брине шта ће бити са осталим „одваљеним“ комадима.

Насина свемирска летелица Дарт директно је погодила астероид Диморфос у првом успешном покушају планетарне одбране од небеских тела.

Могући будући судари са Марсом, можда нам у овом тренутку не изгледају као велика ствар, јер на Марсу нема о коме да бринемо, међутим, питање је – шта се може десити на путу, до тренутка када би стене требало да се укрсте са Марсовом орбитом. Када се удари десе, резултат ће свакако бити нови кратери на Марсу.

Дарт мисија је била концептуално једноставна док Диморфос и Дидимос представљају пар астероида са познатим орбиталним периодом.

Разбијањем свемирске летелице ударом у Диморфос и мерењем промена у његовој орбити, Наса је сазнала да је могуће и да постоје средства да се скрене путању астероида који може бити на опаснојм курсу ка Земљи, све док се за то има довољно времена, преноси портал Science Alert.

Диморфос није чврсто везан комад стене. То је оно што је познато као „астероид рушевина“ – релативно лабаво повезан. Удар у њега свемирском летелицом избацио је читаву гомилу астероидног камена и прашине у свемир.

Шта ће тачно бити са тако избаченим материјалом – то истражују астрономи Марко Фенучи из Европске свемирске агенције и Албино Карбоњани са Националног института за астрофизику у Италији у раду објављеном у издањима Краљевског астрономског друштва.

Њихово истраживање се фокусирало на далеку будућност и симулације удараца, и то – за 20.000 година. Посебно су се фокусирали на 37 громада које је идентификовао свемирски телескоп Хабл, величине од четири до седам метара у пречнику.

Према њиховим прорачунима – Земља ће „бити добро“. Неке од стена се приближавају, али неће се приближити довољно да би представљале претњу. Али, четири камене громаде ће се довољно приближити Марсу да би могле да ударе право у њега – две за око 6.000 година, а две за 15.000 година.

Осим тога, Марс није заштићен атмосферским јастуком као што је то случај са Земљом. Те стене ће, према прорачунима научника, пасти право у једном комаду, ископавајући мале кратере до 300 метара у пречнику.

Марс је иначе прилично прекривен свемирским стенама и кратерима, тако да, ако се нешто драматично не догоди у наредних неколико хиљада година, удари неће „уздрмати ничији свет“.

Анализе тима стручњака откривају да су неки метеорити који су у прошлости ударили у Земљу вероватно настали у сударима астероида у окружењу близу Земље.

Истраживање је објављено у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.