Универзитет у Београду део највећег светског научног пројекта у ЦЕРН-у

Споразум су потписао ректор Универзитета у Београду, проф. др Владан Ђокић, и у име ЦЕРН-а др Мајкл Бенедикт, вођа студије будућег циркуларног сударача. Циљ је да све чланице Универзитета у Београду, као и друге научне институције у Србији, укључе у овај до сада највећи међународни научно-технолошки пројекат. Исти уговор закључио је више великих научних института и универзитета у свету, чије су државе чланице ЦЕРН-а.

Студија и изградња делова грандиозног акцелераторског комплекса FCC (обима од 90 до 100 километара) увелико је започета и не очекује се да ће бити завршен и пуштен у експлоатацију пре 2042. године. Градиће се у две фазе: прва која ће омогућити убрзавање и сударе снопова електорна и позитрона на до сада највишим енергијама, и друга фаза која ће омогућити убрзавање и сударе два снопа протона на такође рекордним енергијама. Примарни циљ градње овог комплекса су даља сложена експериментална и теоријска истраживања у области физике високих енергија, првенствено у физици честица.

„Надамо се да ће бити прилике не само за истраживаче и инжњере, већ и за успешне српске компаније да се прикључе овом амбициозном пројекту, чија је експлоатација пројектована за стручњаке који су данас у средњим школама или на универзитетима” истакао је ректор Ђокић.

Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија по свом акрониму ЦЕРН, највећи је центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. Налази се у околини Женеве, са обе стране швајцарско-француске границе. У чланству ЦЕРН-а су 23 државе, а са 38 држава ЦЕРН има уговоре о сарадњи. ЦЕРН је званични посматрач Уједињених нација.

Србија је постала 23. пуноправна земља чланица ЦЕРН-а 24. марта 2019. године. Са Универзитета у Београду учествују Институт за нуклеарне науке „Винча”, Институт за физику и Физички факултет, а са Универзитета у Новом Саду Природно-математички факултет. Одређени тимови, од укупно 34 наших истраживача и специјалиста, су активно укључени у експерименте ATLAS и CMS на акцелератору LHC, као и у експерименте ACE и NA61.

Тимови српских истраживача су такође активни и у оквиру експеримената у области нуклеарне физике на инсталацијама ISOLDE, као и у оквиру пројекта GRID computing, равноправно са колегама из највећих научних центара и универзитета у свету.

Потписивању Меморандума присуствовали су и изванредни и опуномоћени амбасадор, стални представник Републике Србије при Канцеларији Уједињених нација и другим међународним организацијама у Женеви Милан Милановић, аташе – стална мисија Србије при Канцеларији УН и другим међународним организацијама у Женеви Мирослав Зотовић, делегат Савета ЦЕРН-а, Физички факултет Универзитета у Београду, проф. др Петар Аџић, представник за образовање и рад на терену проф. др Предраг Миленовић и члан ЦЕРН-а са Физичког факултета Универзитета у Београду др Вукашин Милошевић.