Огроман вулкан на Марсу пронађен скривен у пространом лавиринту
Рељефни терен на површини Марса, крије велике тајне.
У региону на Марсу познатом као Noctis Labirinthus (Лавиринт ноћи), научници су пронашли доказе огромног, древног вулкана – уз слој леда. Ново откриће чини ту екваторијалну локацију атрактивном опцијом у потрази за знацима древног живота на „сувој и прашњавој“ планети.
Проналажење скривеног вулкана никада није био део плана истраживача, али када је тим предвођен научником из области астрономије др Паскалом Лијем са СЕТИ Института истражио регион са траговима древног глечера, схватили су да је то оно што су разматрали, ипак је то био – вулкан.
До сада његово присуство није детектовано вероватно јер је толико еродиран, да на први поглед не изгледа као вулкан. Заправо, у питању је тако идеална маска, да је истраживачима вулкан Ноктис, измицао деценијама.
„Познато је да ова област Марса има широк спектар хидратисаних минерала који су присутни током дугог период историје Марса. Дуго се сумњало на присуство вулкана, тако да откриће вулана на овој локацији можда и није превелико изненађење“, рекао је истраживач геолог Сураб Шубам са Универзитета Мериленд.
Иначе, врх вулкана се налази на више од 9.000 метара а његова база се простире на површини од 250 километара. То чини овај вулкан седмим највишим врхом на црвеној планети.
Највиши неактивни вулкан на Земљи, примера ради, достиже висину од 6.893 метра изнад нивоа мора.
Постоји неколико карактеристика које указују на вулканску природу овог узвишења на Марсу које је у фази распада. У близини његовог центра, истраживачи су идентификовали остатке урушеног кратера који је некада био испуњен језером лаве.
Такође, утврђено је да је канал који води до резервоара лаве конусног облика, а вулканске наслаге су идентификоване на више места; студија тима указује на регион вулканских наслага на око 5.000 квадратних километара око вулкана.
Величина вулкана и сложеност терена око њега сугеришу да је био активан веома дуго.
Посебно је занимљиво да је на дну једне стране вулкана, тим је пронашао велико подручје испуњено наслагама. Истраживачи сматрају да су наслаге могле да настану у моментима када је слој лаве прекривао површину богату водом или ледом – што је у складу са детектованим присуством глацијалних наслага.
Улога слојева леда
Претходна анализа тог региона на Марсу, показала је присуство минерала који су вероватно настали хемијском реакцијом између растопљене вулканске стене и леда глечера. То сугерише да би глацијални слој још увек могао бити „закопан“ испод Noctis Labirinthus, заштићен од сублимације покривачем од вулканских стена.
Изглед Noctis Mons је резултат дугих утицаја термалне ерозије, глацијалне ерозије и ломљења током подизања пејзажних плоча.
Чини се да су својеврсни кањони који раздвајају вулкан резултат глацијације. „Сву ту „историју рељефа“ можемо да саставимо из сателитских снимака“, наводе научници. Оно што не знају је то – шта се дешава испод површине. Недавни докази сугеришу да је Марс геолошки много активнији него што се мислило, са текућом вулканском и сеизмичком активношћу.
Могуће је да би Noctis Mons још био активан, иако је у стању мировања, што значи да би топлота могла да вреба одмах испод површине. Топлина и вода из било каквог остатка глацијалног слоја могу значити да под Ноктисовим лавиринтом постоје услови за настанак живота.
„То је заиста комбинација ствари које место вулкана Ноктис чини изузетно узбудљивим“, каже др Паскал Ли. „То је древни и дуговечни вулкан који је толико јако еродиран да бисте могли да пешачите, возите или летите кроз њега да бисте испитали, узорковали и датирали различите делове његове унутрашњости и да бисте проучавали еволуцију Марса кроз време“, додао је.
Доктор Ли такође каже: „Ово подручје такође има дугу историју интеракције топлоте са водом и ледом, што га чини главном локацијом за астробиологију и нашу потрагу за знацима живота. Коначно, лед из глечера је вероватно још очуван близу површине у релативно топлом екваторијалном региону Марса, и то место изгледа веома привлачно за роботско и људско истраживање“.
Тим је представио своје налазе на 55. Конференцији о лунарној и планетарној науци.
Коментари