Да ли ће стубови Ђавоље вароши нестати истражује пројекат ДЕМОНИТОР

Ђавоља варош је геоморфолошки феномен, јединствен у Србији и врло редак у свету. Њене камене фигуре настале су под утицајем ерозије, воде и ветра.

Истраживачи пројекта ДЕМОНИТОР настоје да установе годишњи ниво ерозије, као и везу са временским факторима, попут падавина и температуре, како би предвидели будућност овог природног добра од изузетног значаја.

„Наш главни циљ јесте да пробамо да установимо како ти облици настају, којом брзином настају, практично да их датирамо, али и колико дуго ће опстати, дакле нека њихова пуна зрелост када може да се очекује с обзиром да тај процес ерозије континуирано траје“, наводи проф. др Милош Марјановић, руководилац пројекта.

„У питању је селективна ерозија, што значи да је мало и до материјала и мало до услова средине. Неки делови терена су отпорнији на ту ерозију и управо они формирају те камене стубове, односно те пирамиде. Нарочито су добро заштићени ако горе имају камену капу, а већина њих има“, додаје професор.

Прва опсежнија истраживања о Ђавољој вароши написана су тек пре нешто више од 70 година.

„У неком писаном облику тек негде средином 20. века, што нас наводи још и на анализу, рецимо, Жујовића или Цвијића, који су били веома темељни истраживачи на територији Србије. Који такође нису спомињали овај локалитет“, напомиње проф. Марјановић.

У оквиру теренских истраживања користе се дронови и различите врсте мерења и метода, попут ласерског скенирања и фотограметрије. Циклус мерења је обично на шест месеци.

„Такође, пратимо и фиксне тачке помоћу сателитских-радарских техника, које све на милиметарском или центиметарском нивоу дају податке из сваке епохе, односно из сваког снимања. Пратећи те разлике ми можемо да дефинишемо којом брзином се врше усецања, односно промене на самим каменим облицима“, објашњава руководилац пројекта ДЕМОНИТОР.

„У питању су, кажем, неинвазивне методе, укључујући и геофизичке, јер нас мало занима чак и оно што се налази испод површине, односно да ли испод Ђавоље вароши постоји још једна Ђавоља варош, па кад се ова наша данашња уруши можда ће у наредним вековима да задивљује неке друге генерације“, наводи проф. др Милош Марјановић.

Вредност заштићеног подручја Ђавоља варош је непроцењива, а незаустављиве климатске промене доводе у питање одрживост овог природног феномена, због чега је пројекат ДЕМОНИТОР још драгоценији.