Од прве до последње менструације - у каквој је вези развој деменције са репродуктивним периодом код жена

Анализа је укључила здравствене информације прикупљене од 273.260 учесница из Уједињеног Краљевства, а налази сугеришу да оне које су прву менструацију добиле као млађе и пролазе кроз менопаузу као старије – имају мозак који ће „здравије да стари“.

Конкретно, истраживачи на Универзитетском колеџу у Лондону открили су да су особе којима је менструација трајала од 34 до 37 година имале 28 посто мањи ризик од деменције у поређењу са онима са краћим „репродуктивним распоном“.

Утврђена корелација важи у случају када је менструални циклус завршен природним путем, али и услед хируршке интервенције.

Код људи, естрадиол је најмоћнији у породици хормона естрогена. Његов ниво опада и мења се током живота, достижући врхунац током репродуктивних година и опадајући са менопаузом.

Студија је користила менструацију као показатељ за нивое наведених хормона. Учеснице којима је почела менструација у доби од 15 или више година показале су 12 посто повећан ризик од деменције. А оне које су ушле у менопаузу после 50. године, имале су 24 процента смањен ризик од деменције.

Ипак, чини се да терапија замене хормона, која допуњује естроген након менопаузе, није утицала на резултате, наводе истраживачи, а повезаност је такође уочена и код жена које су носиоци генетских фактора ризика за деменцију, као и међу онима које нису.

„На основу резултата ове студије, естроген би могао имати заштитну улогу код жена у развоју деменције“, закључује тим са Универзитетског колеџа.

Ако се испостави да је то тачно, то би могло да објасни зашто су међу оболелима од деменције – више од 60 одсто жене. Осим година старости, и пол је међу водећим чиниоцима ризика од развоја деменције за који научници знају.

Жене запостављене у истраживањима

Ипак, ефекат полних хормона на старење женског мозга је слабо схваћен. До данас је велика већина истраживања мозга спроведена на мушкарцима.

Само два процента објављених студија помиње хормонске факторе, а само 0,5 процената је „отишло” даље. Више од половине таквих истраживања открило је статистички значајне везе између женских полних хормона и промена у мозгу.

На пример, у мозгу жена које су умрле, а боловале су од Алцхајмерове болести – најчешћег облика деменције – научници су измерили релативно низак ниво естрогена.

Наредне студије на животињама откриле су да је мозак сисара веома осетљив на естрогене, посебно у регионима повезаним са учењем и памћењем. Неки резултати на глодарима чак сугеришу да естрадиол може побољшати неуронске везе у хипокампусу и можда смањити накупљање протеинских плакова повезаних са Алцхајмеровом болешћу.

Међутим, слична истраживања код људи су показала опречне резултате. У 2021. години, студија на 99 жена средњих година открила је да је дужи репродуктивни период, што указује на више година изложености естрадиолу, повезан са већим количинама сиве материје у мозгу – ткива чији је волумен смањен код особа са Алцхајмером.

Међутим, 2020. године, анализа 16.854 жене открила је да је већа изложеност полним хормонима у животу повезана са очигледнијим знацима старења мозга, а не мање.

Да би раздвојили ове мешовите резултате, истраживачи са Универзитетског колеџа спровели су оно што кажу да је, према њиховом сазнању, највећа анализа до сада. Њихови налази сугеришу да је кумулативна изложеност естрогену у животу уско повезана са „здравим старењем” мозга.

Један од њихових забрињавајућих налаза је да су се људи који су били подвргнути репродуктивној операцији суочили са осам одсто повећаним ризиком од деменције.

Срећом, чини се да се овај ризик може значајно ублажити ако се операција уради касније у животу (у четрдесетим или педесетим годинама) за разлику од интервенција те врсте у двадесетим или тридесетим годинама живота.

Аутори студије, притом, истичу да су многе од ових операција непотребне, или да се раде прерано.

Према неким проценама, око 90 одсто операција хистеректомије обавља се због бенигних стања, а 54 одсто жена у Сједињеним Државама које су подвргнуте хистеректомији уклонило је оба јајника. Више од трећине ове групе било је млађе од 44 године.

„Када се жене подвргну операцији због таквих бенигних стања, пролазе кроз нагло смањење изложености естрогену и убрзане промене у нервном систему у перименопаузалном периоду“, објашњавају истраживачи са Универзитетског колеџа.

„Репродуктивну хирургију треба сматрати за фактор повећања ризика од деменције у клиничкој пракси”, један је од закључака студије, чија је анализа произвела неке од најрелевантнијих резултата опсервације до сада, али може открити само повезаност на нивоу одређене (једне) популације.

Важност старости пацијента у време захвата

Потребно је много више истраживања да бисмо рекли како естроген може директно утицати на старење мозга и шта можемо да урадимо у вези са тим. Постоји чак и шанса да други полни хормони, попут прогестерона, такође играју занемарену заштитну улогу, истичу истраживачи.

Интересантно је да су неки истраживачи раније имали теорије о томе да је старост пацијента у време ових оперативних захвата од важности за опште здравље.

Потребно је много више истраживања да би се утврдило зашто жене имају тенденцију да развију деменцију у тако већим стопама од мушкараца и како се тај ризик може смањити.

Ако желимо да заиста разумемо пад когнитивних способности, стручњаци кажу да је давање приоритета женским студијама мозга у будућности неопходно.

Студија је објављена у часопису The American Journal of Geriatric Psichiatry.