И пацови воле да праве селфије

Пацови воле да праве селфије, закључак је француског уметника Огистeна Лињеа, који је поставио камеру на кавез ових глодара, након што их је претходно истренирао да се сами фотографишу притискањем дугмета сваки пут када би узели по мало шећера.

У склопу његових постдипломских студија, Лиње је купио два пацова из продавнице за животиње у Француској и купио им ексмериментални кавез, наводи Си-Ен-Ен.

Користећи механизам који је пацовима давао шећер кад год би притиснули дугме, обучио их је да се сами фотографишу. Пресликавајући смешне слике и видео-записе животиња пронађене на друштвеним медијима, аутопортрети пацова су „леп начин да се привуче поглед“, рекао је Лиње, додајући да су глодари дали интересантан начин да се истраже теме попут смањеног распона пажње и утицај алгоритама друштвених медија.

„Када имате такву моћ, чак и када је реч о два мала пацова, а не милијардама људи, имате осећај да можете да манипулишете свиме и свачиме. И то је заиста чудан осећај“, каже уметник.

Инспирацију је црпео из научних експеримената, који је развио амерички психолог Б. Ф. Скинер педесетих година прошлог века, у којима су животиње трениране да раде комплексне задатке.

Док су два пацова – које је Лиње назвао Огистен и Артур, по њему и његовом брату – почели да истражују своје ново окружење, насумично би додирнули дугме којим би им се дао шећер, рекао је Лиње.

Затим су, после отприлике недељу дана, почели да схватају позитиван ефекат притиска на дугме, повезујући га са притиском на шећер. Када су то схватили, Лиње их је преселио у обичан кавез, са намером да животиње забораве на шећер, пре него што их врати у првобитни кавез. Међутим, овог пута, дугме није испуштало шећер сваки пут када се притисне.

„Уместо тога, ослобађање шећера је било насумично распоређено, зато што мозак пацова повезује задовољство са шећером, а шећер са дугметом… а они су га додиривали“, навео је Лиње, додајући да би пацови понекад притискали дугме за шећер више пута у минуту.

Њихове играрије су произвеле серију селфија, од којих су неки изгледали као да су снимљени на чистој, белој позадини, додао је уметник. Други су били више у стилу приказивања лица изблиза. Давање насумичних награда у замену за снимање селфија одражавало је тактику коју користе компаније друштвених медија и апликације за састанке, како би се корисници враћали, рекао је Лиње.

„Сваки пут када притисну дугме, подигне им се допамин у мозгу, а онда се тако види тачан тренутак када су додирнули дугме. Био сам фасциниран“, закључио је Огистен Лиње.