Како „добре бактерије“ постају отпорне на антибиотике и колико то мења слику о лековима

Отпорност на антибиотике изазива нам разне врсте проблема. Претвара некад важне патогене у супербактерије, што најтеже погађа здравствено угрожене особе.

Супербактерије су биле укључене у скоро пет милиона смртних случајева широм света у 2019, тако да је јасно колико отпорност на антибиотике може бити опасна.

Ипак, различити фактори који повећавају отпорност на лекове значе и то, да наше „добре бактерије“ постају отпорније на антибиотике.

Нова студија која, како се истиче, „никако нема за циљ промоцију неадекватне примене антибиотика“ открила је да гени задужени за отпорност на антибиотике такође дају одређену предност нашим цревним бактеријама, омогућавајући им да опстану у својој бескрајној борби против микроба који нам наносе штету.

„Отпорност на антимикробне супстанце може имати парадоксално корисне ефекте у смислу отпорности микробиома на антимикробне лекове", пишу у свом раду биоинформатичар са Универзитета Масачусетс Шакти Батараи и његове колеге.

Научници су истраживали борбу између добрих и лоших цревних бактерија код 24 пацијента који имају туберкулозу резистентну на више лекова (Mycobacterium tuberculosis), детаљно описујући ту „битку” у извештају.

Пацијенти су примали бројне врсте антибиотика како би спречили напредовање болести, а режим су морали да одржавају 20 месеци.

Третман је у почетку уништио микробиоме њихових црева, узрокујући поремећаје у метаболизму, саставу и разноликости бактеријских врста.

Нежељени ефекти су укључивали дијареју и упалу црева, што није изненађујуће с обзиром на то да је употреба антибиотика такође повезана са повећаним бројем случајева синдрома иритабилног црева.

Ипак, током времена, међу пацијентима је примећено нешто прилично изненађујуће.

„Наши налази документују неочекивану отпорност микробиома на поремећај код дуготрајних терапија антибиоцима“, пишу истраживачи, објашњавајући како су микробиоми код пацијената спонтано поново успоставили доминацију пријатељских бактерија након почетне неравнотеже.

Штавише, открили су да су стање микробиома црева пацијента, као и уклањање саме бактерије туберкулозе, повезани са опоравком од упале изазване туберкулозом.

Раст бактерија из породице enterobacteriacea после третмана довело је до шире инфламације, док су микробиоми са више клостридија (clostridia) и мање ентеробактерија били повезани са бржим падом упале која изазива симптоме туберкулозе.

Метода вредна ризика

Даљи тестови на мишевима који су укључивали анализу фекалија, открили су да су њихови микробиоми стекли отпорност на накнадни поремећај настао давањем антибиотика.

Функција отпорности је забележена код одређених „пријатељских врста бактерија“ и годину дана након прекида антибиотских третмана.

„Мутације које изазивају отпорност, могу бити од користи микробиомском екосистему успостављеном дуготрајним дејством антибиотика", објашњава тим истраживача, сугеришући да бисмо могли да користимо овај феномен на начин да се супротставимо патогенима отпорним на антибиотике.

Иако сугестије до којих води ново истраживање и оторност која би могла имати позитивне ефекте, захтева много више истраживања. Пре него што се резултати детаљније размотре, описани механизам отпорности, можда је метода вредна ризика, јер би омогућавала нашим пријатељским бактеријама да надмаше нежељене патогене“, закључују Батараи и колеге.

Истраживање је објављено часопису Science Translation Medicine.