ДНК старих Европљана открио изненађујуће порекло мултипле склерозе

Резултати истраживања су добијени на основу анализе узорака древне ДНК секвенциране од 1.664 особа откривених на различитим локацијама широм западне Европе и Азије.

Ови древни геноми су затим упоређени са модерном ДНК из британске Биобанке, која се састоји од око 410.000 особа који се изјашњавају као „британски белци“, и више од 24.000 људи рођених ван Уједињеног Краљевства, како би се уочиле промене током времена.

Једно упечатљиво откриће се односи на мултиплу склерозу (МС), хроничну болест мозга и кичмене мождине која се сматра аутоимуним поремећајем у којем тело грешком напада само себе.

Истраживачи су идентификовали кључни догађај миграције пре око 5.000 година на почетку бронзаног доба када су се сточари Јамна културе – или у нашој археолошкој терминологији познате као Степска култура – чије је матично подручје било око области река Буг, Дњестар и Урал (Понтске степе), преселили у западну Европу.

Они су носили генетске особине које су у то време биле корисне, и штитиле су од инфекција које су преносиле овце и говеда. Како су се санитарни услови побољшавали током миленијума, ове исте варијанте гена су повећале ризик од мултипле склерозе. Ови налази ће помоћи, како наводе истраживачи, да се објасни зашто северни Европљани имају највећу учесталост мултипле склерозе на свету, двоструко већу од јужних Европљана.

„Ми смо производ еволуције која се догодила у прошлим окружењима и на много начина нисмо оптимално прилагођени окружењу које смо данас створили за себе“, наглашава популациони генетичар Расмус Нилсен са Универзитета Беркли, један од руководилаца истраживања чији резултати су објављени у часопису Нејчр (Nature), преноси Ројтерс.

Пре око 11.000 година, сточари са подручја данашње Турске проширили су се у Западну Европу, у којој су доминирали ловци-сакупљачи, а касније и земљораднике.

„Припадници Јамна културе су били први прави номади у Европи. Селили су се заједно са својим стадима у потрази за пашњацима и носили све са собом. Физички су били необично развијене грађе, што се може видети мерењем скелета и генетском анализом, и очигледно прилично ратоборни“, наводи генетичар са Универзитета Кембриџ и коаутор студије, Вилијам Бари.

„Вероватно је њихов продор и ширење подразумевао и сукобе“, додаје Нилсен.

Највише генетских варијетета везаних за припаднике Јамна културе откривено је у код северних Европљана, посебно у Ирској, Исланду, Норвешкој и Шведској.

Добијени налази наглашавају и чињеницу како се одређене генетске особине од корисних, променом услова, претварају у штетне.

„Патогене инфекције су током бронзаног доба имале већу учесталост, због непосредне близине људи и њихових домаћих животиња, као и због растуће густине популације", наводи Еван Ирвинг-Пиз, специјалиста за еволуциону биоинформатику са Универзитета у Копенхагену и коаутор истраживања.

„Тек у модерној ери, са широко распрострањеном санитарном и медицинском негом, ове генетске варијанте су постале вишак за наше имунолошке потребе, што је резултирало повећањем ризика од развоја мултипле склерозе и других аутоимуних болести“, додао је Ирвинг-Пиз.

Налази могу имати импликације за истраживање и лечење ове тешке аутоимуне болести.

„Ово у потпуности мења наш поглед на мултиплу склерозу и помаже нам да разумемо њено порекло. Можемо да видимо МС као резултат имуног система који је ефикасно еволуирао да се носи са низом инфекција у људској прошлости, али који сада постоји у веома другачијем окружењу. Ова разлика између прошлости и модерног санитарног окружења вероватно узрокује преактиван имуни систем. То имплицира да би требало да тежимо да поново подесимо имуни систем, а не да га потиснемо", сматра Бари.