БИО4 кампус шанса да наши научници остану у Србији, али и да се врате они из иностранства

БИО4 кампус пројекат вредан 450 милиона евра, oкупиће на једном месту научнике из области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, отуда број четири у називу.

Пројекат обухвата простор од 30 хектара. Ту ће се налазити седам факултета, девет института и 300 лабораторија. Планирана је и изградња изложбеног простора, смештаја за студенте и истраживаче, као и вртић, спортско-рекреативни садржаји.

О томе колико је велики цео пројекат најбоље говори и то што ће у БИО4 кампусу моћи да ради и истражује хиљаду доктора наука,
1.400 професора и 4.000 студената.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, Јелена Беговић, гостујући у Београдској хроници, истиче да је направљено неколико великих корака напред, али да предстоји још већи посао.

„Сами пројекти су већ у завршној фази пројектовања и технологије и архитектуре. Велики број људи је укључен у овај пројекат. Председник је рекао идемо у ово, почели смо и нема натраг више. Значи сад смо дошли до оне тачке да ћемо га завршити. План је да га завршимо до краја 2026. године. Већ смо сада у многим активностима које подразумевају припрему свих ових института и факултета да се преселе и да једноставно кад пређу тамо само крену да раде“, наводи министарка.

Да ли ће кампус бити разлог да се научници врате из иностранства у Србију

Министарка Беговић напомиње да и у Србији има научника и студената који студирају природне науке и информационе технологије, те да је и њима потребна инфраструктура, опрема и шанса да би остали у Србији.

„Али ја видим овај пројекат и као механизам да враћамо нашу децу, наше младе научнике преко Фонда за таленте. Већ смо се два пута срели са нашим сјајним младим људима који студирају иностранству. И сада је већ неки проценат, макар од оног узорка са којим сам ја причала, 50 одсто њих желе да се врате, уколико имају инфраструктуру и окружење, екосистем у који могу да се врате. А БИО4 кампус јесте та промена. Они ће моћи да раде у једном окружењу које је подједнако добро као и многи светски центри“, додаје министарка Беговић.

Овај пројекат ће омогућити и повезивање са дијаспором, посебно са научницима у фундаменталним научним дисциплинама, али и успешним пословним људима, власницима стартапова и запосленима у великим компанијама, који су више него отворени да сарађују и помогну у развоју овог пројекта.

Оно што је крајњи циљ је да и свет дође у Србију да ради у оквиру БИО4 кампуса.

Наука и финансирање истраживања у Србији

Јелена Беговић напомиње да се у науку у Србији улаже. У 2021. години наши истраживачи су само у оквирни европског програма Хорајзон Европа успели да за своје пројекте повуку 40 милиона евра.

„Такође имамо фонд за науку, имамо фонд за иновациону делатност. То су све механизми државе који омогућавају да научници имају приступ компетитивним позивима, што је јако важно, и да добију средства за своја истраживања. Ове године смо успели и да решимо један 12 година стар проблем везан за плате научника. И научници ће сада бити, надам се, макар за почетак задовољни својим платама“, истиче министарка.

Које користи за друштво доноси БИО4 кампус

Осим што ће седам факултета и девет института који имају дугу традицију и врло су успешни у науци наставити да раде у много бољим условима, често нисмо свесни добробити које наука доноси читавом друштву, напомиње гошћа Београдске хронике.

„И компјутер и мобилни телефон који се налазе овде на столу су резултат науке. Научних истраживања од пре 30, 40 година која су довели до тога да имамо ову технологију. Храна коју конзумирамо је такође резултат науке. Ја дајем увек пример, јабуке пре 100 година нису изгледале овако, нити је био овако широк дијапазон од црвене, жуте и овакве и онакве јабуке које су слатке. То је све резултат неке емпирије и науке“, додаје Беговићева.

Наука вероватно у овом моменту највећи ефекат који људи могу да осете и могу да перципирају даје кроз медицину. Дијагностика, прогностика, нове терапије – све то долази од науке и зато је један од циљева да у оквиру БИО 4 кампуса буде и научно-технолошки парк где ће научници моћи своје идеје и да комерцијализују, да покрену стартап компаније, наглашава Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.