Шта би било, кад би стварно било: „Зауставите Земљу, силазим"

Замислите да шетате сунчаном плажом негде дуж Екватора. Земља се уобичајено окреће ка истоку брзином од 1.674 километара на сат. Али пошто се ви, песак и све остало у вашој близини крећете истом брзином, шетња је спора, лежерна... Ако би се свет изненада зауставио, не би било прилике за силажење као у песмама, већ би смо са планете били избачени.

Захваљујући првом Њутновом закону инерције, у почетку иде лет на исток брзином од око 1.674 километара на сат. Без обзира на то где слетите, било на океан или тло, сила удара би вас вероватно убила.

„И вода би осетила ово нагло убрзање па би мора и океани били прилично узбуркани“, рекао је Џозеф Леви, професор геонауке и животне средине на Универзитету „Колгејт".

Ни дрвеће и зграде не би били безбедни, упркос томе што имају темеље и корење.

Инерција која би „гурала" зграду на исток услед Земљиног изненадног заустављања била би много јача од малтера који држи цигле заједно, тако да би се цела конструкција могла срушити, рекао је Леви.

Занимљиво је да би ваш хипотетички рођак на Антарктику вероватно преживео, али са модрицама. „У близини полова, брзина ротације много мања. Али морате бити веома близу, унутар 89,9 степени географске ширине, или до десетак километара од полова. На тој удаљености, вероватно бисте само мало јаче посрнули", објаснио је Леви.

Али ваши пријатељи у Данској или Аустралији вероватно не би прошли тако лако. Већина места у којима људи живе довољно је удаљена од полова тако да би њихови становници летели стотинама киометара на сат.

„Ипак, у природним системима, ништа се заиста не зауставља тренутно“, рекао је Леви. Зато можемо поставити питање: „Шта ако Земља успорава током неколико дана или недеља?

Постепено успоравање

Постепено успоравање би могло да вас спречи да полетите у небо, али када престане, и даље ћете бити у великој невољи, кажу научници.

„Током године, док Земља кружи око Сунца, половина планете би била у ноћи, а половина у пуном светлу. Уместо 12 сати, обданица би могла да траје шест месеци. Непрекидно сијање Сунца би спржило усеве и испариле би велике количине воде на једној половини света”, додао је Леви.

Наредна шестомесечна ноћ вероватно не би била много боља. Недостатак светлости и топлоте би вероватно убио многе преостале биљке и замрзнуо воду претворивши их у ледене покриваче.

Више географске ширине би могле бити безбедније, јер Сунчева светлост не би била превише интензивна у близини полова, рекао је Леви. Али људи би морали да се навикну на номадски начин живота, заувек јурећи дневну светлост широм света.

Можда бисмо морали да се суочимо и са неким неочекиваним временским приликама. На Земљи, док се окреће, већина Сунчевог зрачења погађа Екватор планете.

„Уопштено говорећи, топли ваздух се диже изнад екватора и пада преко полова након што се охлади. Океанске струје прате сличан циклус горе-доле“, рекао је Леви.

Али, када само половина планете добија интензивну сунчеву светлост месецима за редом, планета добија други, бочни температурни градијент, што предвиђање времена чини двоструко компликованијим.

„Ветрови би шибали преко линије сенке враћајући хладан ваздух са ноћне стране, где би се загревао и подизао на дневној страни“, додао је Леви.

На крају, ипак, логично питање било би – да ли би планета заиста могла да престане да се окреће? Научници поручују да нема места паници.

Ипак, Земљина ротација се успорава захваљујући процесу који се зове плимско кочење. Гравитација нашег Месеца ствара мали отпор окретању наше планете, тако да сваког века Земљина ротација успорава додатних 2,3 милисекунди, према подацима из Насе.

Али мало је вероватно да би Месец икада потпуно зауставио Земљу. „Земља је много већа од Месеца и као резултат има много већи угаони момент“, рекао је Леви.

Практично је немогуће да било који објект у свемиру заустави Земљину ротацију. „Угаони момент Земље је превелик да би га било шта осим потпуне катаклизме успорило“, рекао је Леви.