Читај ми!

Где је ТВ садржај за децу у Европи, а где код нас?

На првом Европском фестивалу ТВ стваралаштва за децу „Растимо заједно“, који је недавно завршен у Београду, тродневни стручни скуп окупио је уреднике и редитеље дечјих и школских редакција јавних сервиса Европе. То је била јединствена прилика да се разговара о производњи програма за децу, статусу и видљивости таквих садржаја и унапређењу комуникације са публиком. Уредници Редакције школског програма и Редакције дечјег програма РТС-а, као и уредници независних продукција, поделили су утиске са колегама из јавних сервиса Хрватске, Црне Горе, Словеније и Финске.

Заједничка филозофија заснива се на дубоком поштовању према деци, са циљем да им се пружи сигурно место на коме ће добијати нова знања, као и инспирацију и помоћ да боље разумеју себе, друге људе и свет. Због посебне одговорности јавних сервиса у креирању садржаја за децу, уредници укључују стручне сараднике из различитих области, психологе, школе, родитеље и наставнике, а и саму децу. 

 „Радити програм о деци и за децу најлепши је и најкреативнији посао на свету. Њихова маштовитост и радозналост непрекидан су изазов са којим се ми свакодневно суочавамо. Са развојем методологије учења кроз забаву дошло се до доброг обрасца како деци, али и одраслима, приближити едукативне садржаје. У оквиру Редакције школског програма ради и ствара девет уредника. Они смишљају програм за све узрасте, као и за родитеље, покушавајући да на најбољи начин употребе дугогодишње искуство и нове технологије. Резултат тога је десетак серија годишње, различитих структура – од документарних, студијских, до играних и анимираних формата“, истакла је Невена Младеновић Благојевић, одговорни уредник Редакције школског програма РТС-а.

Док колеге са Балкана деле сличне изазове у питањима буџета, броја уредника, термина емитовања, као и заинтересованости публике, на националним телевизијама Финске и Словеније програми за децу и младе спадају у приоритетне програме у којима ради и више од 10 уредника. Јохана Смит, представница Дечјег програма Јавног сервиса Финске, истакла је да су програми константно усклађени са дететовом перспективом и да јачају финску дечју културу. „У програму намењеном деци узраста од седам до 12 година ради отприлике 40 људи. Што се тиче домаћих програма, сваке године се произведу отприлике две велике продукције и око 10 мањих серија. Додатно, производи се један концерт који траје отприлике 50 минута“, каже Јохана Смит.

Хрватска национална телевизија тренутно има само програм за малишане узраста до седам година, као што и Словенија има само програм за децу и младе, где успевају да реализују емисије за децу од две до 15 година. Србија је једина која има поделу на дечји и школски програм. 

„Имамо само две емисије за тинејџере старије од 13 година, изгубили смо већи део емисија за ту циљну групу због претходних финансијских резова, али ипак смо својим ТВ емисијама успели да покријемо све остале циљне групе. Мислим да се сви суочавамо с проблемом недостатка новца, па је то за нас велики изазов сваке године. Министарства просвете, пољопривреде, као и неке амбасаде помажу у финансирању програма“, рекла је Дуња Карловшек, креатор садржаја Програма за децу и младе РТВ Словеније.

Фински дечји програм је изузетан по томе што траје већ 46 година. „Трајна популарност може се приписати статусу дугорочног програма који буди позитивне успомене код родитеља данашњице. Иако носталгија игра улогу, популарност се додатно објашњава широком и свеобухватном понудом за децу различитих узраста. Програм је доступан на многим платформама и нуди разноврстан садржај, од игрица у апликацији, до емисија и аудио-прича“, похвалила се Јохана.

Додатна вредност програма за децу националних телевизија јесте у томе што омогућавају комуникацију са најосетљивијом публиком изван самих емисија и серија. Уредници су навели да пре и после емитовања програма разговарају са децом и да је та размена део додатне евалуације и доношења даљих одлука о садржају. Школа је главно место за интеракцију између креатора и деце, уз помоћ учитеља и наставника. Пракса Финске националне телевизије је и дељење материјала и информација о садржају прикладном за одређени узраст чак и у породилиштима како би се допрло до нових родитеља.

Један од главних закључака дала је Елма Чаушевић из ЕРНО канцеларије за ТВ копродукције. Она је истакла сарадњу јавних сервиса на Балкану и важност међусобне размене, јер ипак говоримо истим језиком.

На крају остају главни изазови: остати релевантан, повећати видљивост и одржати важну улогу у разноликости садржаја и технологија која се деци данас пружа. Свој део посла и одговорности активно преузимају креатори садржаја за децу националних телевизија, али не могу постићи свој пуни потенцијал без укључивања различитих институција, школа и самих родитеља који ће указати деци на прави одабир.

уторак, 02. јул 2024.
19° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару