Пронађена мистериозна галаксија која је скоро иста као наш Млечни пут

Док почетна анализа слика није успела да открије много више од облика замагљене мрље, даље истраживање коришћењем опсега таласних дужина које је омогућио Хабл, показало је да је овај древни систем сложена спирална структура са преградама, баш попут Млечног пута – само нешто мањи.

Галаксије постоје у свим облицима, величинама и емитују светлост различитог интензитета, која заправо одаје њихову историју еволуције. Неке су велике, нејасних обриса, неке мање и неправилног облика, неке огромне и „опружене“.

Затим постоје оне попут наше, са звездама и гасом концентрисаним у линијама које зраче, и које се криве попут трака…

Иако различити фактори утичу на облик галаксије, дуго се веровало да је за сложене облике галаксија потребно време. Као опште правило, сматра се да спиралне галаксије попут Млечног пута нису постојале до пре неких осам милијарди година.

Ипак, научници, уз анализу пристиглих информација о „ceers-2112” сугеришу да је ова формација изгледала прилично развијено само две милијарде година након Великог праска.

Шта значи "шипка" у центру галаксије

Иако се још не знају сви детаљи форме галаксије која је нова тема истраживања, откривање задебљане „шипке“ која се протеже кроз њен центар је довољно да убеди астрономе да је „ceers-2112” изузетно добро развијен за своје године.

„Скоро све спиралне галаксије имају такав центар“, каже Александер де ла Вега, астроном са Универзитета Калифорније у Риверсајду.

Тракасте форме даље сугеришу да су галаксије сазреле и постале уређене много брже него што смо раније мислили, што значи да је неким аспектима наших теорија о формирању и еволуцији галаксија потребна ревизија, пише портал Science Alert.

Галаксије су мање-више огромне концентрације прашине и гаса које се спајају под дејством гравитације.

Тамо где се на било ком месту скупи довољно материјала, нуклеарна фузија може да резултује искрама које су заправо – звезде, и њихове мање светлуцаве потомке, планете.

У међувремену, збир инерције садржан у усковитланој прашини и зумирајућем сунцу, може довести до окретања галаксије.

Мешавина сила привлачења гравитације и инерције падајућих маса – може на крају да у смислу промене облика спљошти галактичку мрљу у облик диска.

Пошто су неке звезде повучене у мање кружне путање од других, аберације у орбитама могу полако да се увећавају, утичући на друга звездана путовања да се уграде у различите обрасце које видимо као траке.

Заузврат, структуре попут шипки могу утицати на ширење објеката у галаксији, производећи огромне таласе који се појављују као спирале док се галаксија окреће.

Краће време за формирање величанственог вртлога

Као што је замишљено, обликовање галаксије би требало да захтева трајне силе које делују током дугих периода. Ипак, откриће облика и механизама који владају у „ceers-2112” могло би значити поновно разматрање о томе шта је потребно да се магловита мрља претвори у величанствени вртлог.

Ново откриће се придружује низу недавних неочекиваних открића у вези са условима развоја раног универзума, галаксија које сијају превише јарко, или преурањених црних рупа које расту пребрзо.

Како „Џејмс Веб“ наставља да испоручује запањујуће слике космоса у његовом повоју, без сумње ћемо научити не само како су галаксије попут „ceers-2112” настале, већ и како је наша сопствена галаксија некада изгледала.

Истраживање је објављено је у часопису Nature.