Системом е-Наука, једним кликом доступни сви домаћи научноистраживачки радови

Српски научници и истраживачи добили су јединствени информациони систем е-Наука, који омогућава увид у све научноистраживачке радове, вредновање научних резултата и дигитализацију административних послова факултета. Најбоље резултате у коришћену е-Науке бележи крагујевачки Универзитет, на којем ради око 1.300 истраживача.

Платформа је настала заједничким радом Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

Уместо тражења по библиотекама и скупим страним часописима, кликом на портал е-Наука, доступни су сви научноистраживачки радови објављени у Србији. Међу њима и 63 из области рачунарских наука професора Милоша Ивановића. Транспарентни, проверљиви и видљиви, од сада не само у научним круговима.

„Било да тражите партнера на пројекту који финансира министарство или финансира Европа, путем програма Хорајзон Јуроп, било да се ради о трансферу технологија. Путем овог портала врло лако, ће и субјекти из привреде моћи да претраже све што смо ми из науке радили“, рекао је професор ПМФ-а у Крагујевцу Милош Ивановић.

Највише су урадили на Универзитету у Крагујевцу, где је око 70 одсто истраживача у систему е-Наука. У Србији, дупло мање. Национални регистар, поред тога што прикупља публиковане радове факултета и инстита, бележи још један важан индикатор – цитираност.

„Да видимо колико у ствари утицаја има то што наши истраживачи стварају, објављују. Да ти подаци буду доступни кроз неке међународне изворе исте намене", каже Биљана Косановић из Рачунарског центра Универзитета у Београду.

„Сада једноставно ви имате могућност да у року од пар минута добијете научно-истраживачке резултате неког појединца или институције у тренутку", додала је Биљана Петровић, проректор Универзитета у Крагујевцу.

Софтверска решења за јединствену научну базу, то јест дигиталну архиву, развијена су у Србији. Још једна предност – дигитализација административног пословања научноистраживачких установа.

„Деветнает милиона листова папира овај систем, уштедео самим тиме што се прешло на електронско подношење избора у звање, као и на електронску акредитацију сваке појединачне установе. Ту можемо говорити и о броју сати који су они уштедели", рекао је Вукашин Гроздић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

Све на једном месту – у оквиру информационог система е-Наука. Регистри истраживача и научно-истраживачких организација, отворен прозор домаћег знања у свет.