Старија и од оних у Египту – џиновска подземна пирамида у Индонезији најстарија монументална структура на свету

Гунунг Паданг лежи на падини брда на западном делу острва Јава и свето је место за локално становништво, које структуру зове „пунден берундак“ што значи степенаста пирамида због тераси које воде до њеног врха.

Археолози су тек почели да откривају њену површину, а већ се испоставља да представља један невероватан пример људске генијалности и упорности.

Потенцијално представља најстарију монументалну грађевину на свету, направљену на врху угашеног вулкана пре настанка пољопривреде или цивилизације какву познајемо данас.

Према новим информацијама индонежанских научника, њена унутрашњост би могла да крије огромне одаје пуне предмета и драгоцености.

Екстензивна анализа Гунунг Паданга, што значи „планина просвећења“ на локалном језику, сугерише да је древна цивилизација напорно исклесала и обликовала брдо од лаве у језгро пирамидалне структуре.

Потенцијално најстарија монументална структура

Прва радиоугљенична датирања локалитета показују да је првобитна градња почела негде током последњег глацијалног периода, пре више од 16.000 година, а потенцијално чак и пре 27.000 година.

Перспективе ради, најстарији пример монументалне архитектуре Гобекли Тепе у Турској стар је 11.000 година.

Резултати тренутне студије Гунунг Паданга долазе после много година веома пажљиве анализе.

Између 2011. и 2015. године тим археолога, геолога и геофизичара, предвођених геологом Данијем Хилманом Натавидјајом, користили су мноштво техника, попут бушења, скенирања радарима који продиру у тло и подземног снимања.

Натавидјаја и његове колеге открили су да је Гунинг Паданг, као што је случај и са другим мегалитским структурама, грађен у сложен и веома напредним фазама, а његов најдубљи део лежи 30 метара испод површине.

Градња у више фаза

Језгро структуре је највероватније изграђено између 25.000 и 14.000 година пре нове ере, али је онда напуштен на неколико миленијума.

Градња је поново почела између 7.900 и 6.100 година пре нове ере када је језгро почело да се проширује са каменим стубовима и ходницима, а даља градња настављена је у периоду од 6.000 и 5.500 година пре нове ере.

Занимљиво, током тог проширења чини се да су грађевинари закопали или градили преко старијих делова локалитета.

Последње фазе градње пирамиде обављене су између 2.000 и 1.100 година пре нове ере, када је на врх додат још један слој земље, као и камене терасе карактеристичне за крајолик. Тај део је и највидљивији данас.

„Градитељи друге и треће фазе Гунунг Паданга имали су изузетне архитектонске способности, које нису у складу са традиционалним ловачко-сакупљачким културама тог времена“, истичу истраживачи.

Наводи се и да је очигледно да је локалитет био изузетне значајан и важан.

„Узимајући у обзир дуготрајну насељеност и надградњу, разумно је претпоставити да је локалитет од изузетне важности јер је привлачио древне људе да га изнова мењају“, додаје индонежански тим.