Локалитет Винча као полазна тачка и будући светски научни парк за изучавање неолита

Заустављено је вишегодишње клизање у Дунав историјског наслеђа старог 7.500 година. То је епонимни локалитет једне блиставе цивилизације која се развијала између 5300. и 4600. године пре нове ере на простору не само Србије, већ целог Балкана и Централне Европе.

„Оно што је најважније и што очекујемо до краја године, то је уређење приобаља. Дакле, правимо пешачку бициклистичку стазу уз Дунав, сређујемо Болечицу, градимо канализационо дренажни колектор како би се ту дугорочно решио проблем локалног становништва. Ми развијамо Винчу као туристичко-научно-културну дестинацију Европе па и света. Улазимо у изградњу центра за посетиоце, изградњу научно истраживачког центра, правимо археолошки парк на отвореном”, испричала је Бојана Вишекруна, саветница председнице Владе за креативну индустрију и науку.

Локалитет „Бело брдо" се истражује већ преко сто година. Реконструкција значи отварање нових археолошких истраживања иако су досадашња у потпуности променила познавање неолита на европском нивоу.

Наши археолози су глобално поставили значајне теме Винчанске цивилизације и успоставили сарадњу са универзитетима целог света.

„Винча постаје један улазни податак, улазна тачка за све неолитске локалитете на просторима Србије, и омогућује нам много лакше аплицирање и за фондове и за истраживања. Сада, археолошки локалитети ће добити један нов живот у коме локална популација у свом културном наслеђу може видети и нова радна места у угоститељском сектору у трговачком сектору, као и наравно туризму. Ми смо од почетка у контакту са институцијама као што је Унеско, Европа Ностра, на сарадњи, једноставно на консултацијама око целог овог пројекта што је невероватно битно за целу струку”, изјавио је др Мирослав Кочић, археолог.

У току је и иницијатива да археолошко налазиште Винча буде уврштено на листу Унескове културне баштине.