Зашто радимо слабије кад за колегу имамо робота

Људи имају тенденцију да мање пажње посвећују задацима када раде заједно са роботом, закључак је истраживања током којег су пронађени докази о виду лењости (social loafing) која се јавља када чланови тима улажу мање труда ако мисле да ће их други покрити.

Истраживачи са Техничког универзитета у Берлину наводе да људи почињу да виде роботе као део свог тима. Тамо где мисле да колега – или технологија – ради посебно добро или где мисле да њихов допринос не би био цењен, људи имају тенденцију да заузму опуштенији приступ, објашњавају научници.

„Тимски рад долази уз мешовиту корист. Заједнички рад може мотивисати људе да раде добро, али такође може довести до губитка мотивације јер индивидуални допринос није толико видљив. Занимало нас је да ли можемо да пронађемо и такве мотивационе ефекте када је тимски партнер робот“, рекла је Дитлинд Хелене Цимек, вођа тима стручњака који је спровео истраживање чији су резултати и закључци објављени у часопису Frontiers in Robotics and AI [Границе у роботици и вештачкој интелигенцији].

Тим је тестирао своју хипотезу тражећи од групе радника да провере квалитет низа задатака; од којих је половини речено да је задатке обављао робот.

Иако нису директно радили са роботом, по имену Панда, ти људи су га видели и могли су да чују како ради.

Од свих запослених тражено је да изврше проверу грешака на материјалима припремљеним за штампу.

Њихову активност пратили су истраживачи, који су замаглили слике које су радници добили, показујући им само слику када је активно отворена током провере.

У почетку нису пронађене статистичке разлике у времену које су две групе – они којима је речено да раде са роботом и они који су за сараднике наводно имали људе – провели прегледајући материјале или у конкретној области у којој су тражили грешке.

Међутим, када су истраживачи анализирали учинак учесника, открили су да они који раде са Пандом уочавају мање грешака након што виде да је робот успешно означио многе грешке.

Стручњаци објашњавају да би узрок тога могао да буде феномен код којег се људи мање ангажују када осете да је колега или ресурс поуздан.

Док су учесници, од којих је затражено да оцене сопствени учинак, мислили да посвећују једнаку количину пажње, истраживачи су сматрали да су подсвесно почели да претпостављају да је Панда добро препознао грешке.

„Лако је пратити где особа гледа, али је много теже рећи да ли се те визуелне информације довољно обрађују на менталном нивоу“, рекла је др Линда Онаш, једна од ауторки студије.