Бутна кост направила чудан преокрет – откуд заправо сифилис у Европи

Претходна истраживања средњовековних костију и зуба наговестила су да је бактерија treponema pallidum или њени блиско сродни сојеви, могла да кружи Европом много пре него што се Колумбо вратио са свог првог путовања 1493. године.

Истраживачи не желе да пружају оправдања за Колумба пошто је наводно донео „пошаст која је захватила Европу“. Треба имати у виду и да су припадници шпанске флоте неке болести такође пренели у Америку, убијајући тако десетине староседелаца. Циљ истраживања је комплекснија слика о распрострањености бактерије treponema pallidum у ранијим вековима, о чему се појављују нови докази.

Ново истраживање тима палеомикробиолога додало је нову тежину овој контрахипотези, проналазећи знаке инфекције коју је ова бактерија изазвала -  у бутној кости из Француске из 7. или 8. века.

Осим што су пронашли фрагментирану ДНК могућег соја предака treponema pallidum, истраживачи су такође открили антитела специфична за ту бактерију остацима оболеле бутне кости.

„Ови подаци разбијају вековну догму у медицинској микробиологији“, пише Хамаду Омару Хама, истраживач заразних болести на Универзитету Екс-Марсеј у Француској, и његове колеге у објављеном научном раду.

Пронађена и антитела

Археолошким ископавањима 1987. откривени су остаци болесне бутне кости, међу гомилом других костију закопаних у капели Сент Винсент у Рокувиру у Француској, иако је значај те кости схваћен тек годинама касније.

Испитујући кост, Хама и колеге су се потрудили да осигурају да извучени узорци нису контаминирани другим изворима ДНК, радећи у лабораторији која никада раније није обрађивала ДНК treponema pallidum бактерије.

Екстрахована ДНК личила је на мали део референтног генома treponema pallidum, а антитела су пронађена у праху узорка оболеле бутне кости.

Ниједно антитело није откривено у другој неоштећеној кости са истог места сахрањивања која је у истраживању коришћена као контролна.

Ако су тачни, налази померају присуство инфекције бактеријом treponema pallidum у Европи за осам векова уназад, кажу истраживачи.

„Колико ми је познато, ово је први, јаки доказ да је бактерија - изазивач сифилиса кружила у европској популацији пре Колумба“, рекао је микробиолог са Универзитета у Марсеју Мишел Дранко.

Међутим, у нова сазнања, нису баш сви уверени. Тако неки аутори наводе да историчари не могу да пронађу доказе о избијању сифилиса пре оних које су продрле Европом 1490-их.

Осим тога, различите подврсте бактерија treponema у облику спирале изазивају различите болести. Подврстe t. pallidum pertenue и endemicum, изазивачи су две различите кожне болести, али ниједна од њих се не преноси сексуалним контактом као што је то случај са сифилисом.

Оштећена ДНК из кости старе 1.400 година покривала је само 2,4 одсто генома подврсте бактерије paladuma, али је била скоро идентична тим деловима, остављајући простора за дебату.

Неки медицински стручњаци – па чак и Хама и колеге – сугеришу да све више доказа указује на то да је endemicum вероватно био у Европи пре него што се Колумбо вратио, можда са непознатим, заразнијим сојем, pallidum, који је тада дошао из Америке.

Временом би се могло доћи до више доказа, и детаља који би заокружили причу о историји сифилиса.

Студија је објављена у The Journal of Infectious Diseases.