За сто година већина комуникационих процеса на Земљи неће бити биолошка

На живот на Земљи се може гледати и као на величанствени спој података. Од певања птица у дворишту до хемијске размене шумског дрвећа, размена информација између живих бића је суштински део њиховог постојања и еволуције. И људи су део те „игре“ , са пријатељским разговорима уз јутарњу кафу, смелим насловима у новинама, Тик-ток видео снимцима...

Тренутно су подаци који потичу од људи само један део живе размене података на Земљи, али би ускоро могли постати доминантни. Ако исто важи за све напредне цивилизације, то би могло утицати на нашу потрагу за ванземаљским животом.

Иако би било скоро немогуће добити прецизну меру брзине размене података између земаљских организама, може да се проба бар да се процени.

Један од начина да се то уради је да се погледа број живих организама и њихова размена података. На основу неколико студија, дошло се податка да биосфера Земље размењује око 10²⁴ бита информација сваке секунде.

Насупрот томе, техносферу, или збир дигиталних информација које размењују људи, је мало лакше проценити. На основу интернет размене података, та брзина је око 10¹⁵ бита у секунди, што је милијардити део брзине биосфере.

Процењује се и да до 2120. већина комуникационих процеса на Земљи неће бити биолошка.

Али док је биосфера релативно стабилна током времена (осим повременог масовног изумирања), наши дигитални подаци расту експоненцијалном брзином. Ако наша техносфера настави да се шири историјским темпом, она ће престићи биосферу за мање од једног века.

Поставља се питање – какве то везе има са ванземаљским цивилизацијама?

Подаци се размењују на физичком нивоу. Било да се размењују путем хемијских интеракција, оптичких влакана или електричних кола, сви подаци захтевају снагу за креирање и одржавање.

Тренутно је ова енергија усредсређена на податке о биосфери, али би њоме могли да доминирају подаци техносфере.

Ако је овај тренд типичан за напредне цивилизације, вероватније је да ће спектар моћи планете са интелигентним животом бити технолошки, а не биолошки. Стога бисмо могли да разликујемо светове ванземаљске цивилизације тражећи изразито „синтетички потпис“.

Али чак и ако не бринемо о ванземаљцима, растућа поља техносфере ће имати значајне последице по живот на Земљи.

Људи већ имају огроман утицај на биодиверзитет Земље и глобалне температуре. Ако наставимо са трендом експоненцијалног раста, могли бисмо значајно смањити ресурсе података у комуникацији „нељудског живота“.