У Индијском океану постоји „гравитациона рупа“ и научници мисле да знају откуд она ту
Место у Индијском океану где је Земљина гравитациона сила слабија, њена маса је нижа од нормалне, а ниво мора опада више од 100 метара аномалија је која је дуго збуњивала геологе. Више од седам деценија након што је „гравитациона рупа“ откривена, научници верују да су напокон одгонетнули како је она настала.
Истраживачи Индијског института за науку у Бенгалуруу пронашли су оно што верују да је веродостојно објашњење за формирање „гравитационе рупе“ у Индијском океану: притисак од магме која долази из средишта планете, слично као када доводи до стварања вулкана.
Да би дошао до ове хипотезе, стручни тим је користио суперкомпјутере за симулирање формирања подручја током претходних 140 милиона година.
Налази, детаљно приказани у студији недавно објављеној у часопису Geophysical Research Letters, усредсређени су на древни океан који више не постоји.
Океан који нестаје
Људи су навикли да размишљају о Земљи као о савршеној сфери, али то је далеко од истине.
„Земља је у основи квргави кромпир. Дакле, технички то није сфера, већ оно што ми зовемо елипсоид, јер док се планета ротира, средишњи део је испупчен“, рекла је коауторка студије Атреји Гош, геофизичар и ванредни професор у Центру за науке о Земљи Индијског института за науку.
Наша планета није хомогена по својој густини и својствима, при чему су неке области гушће од других – што утиче на површину Земље и њену гравитацију, додала је Гошова.
„Ако сипате воду на површину Земље, ниво који вода заузима чини је геоидом, а то је контролисано разликама у густини материјала унутар планете, јер оне привлаче површину на веома различите начине у зависности од тога колико масе има испод“, објаснила је професорка Гош.
„Гравитациона рупа“ у Индијском океану најнижа је тачка у том геоиду и његова највећа гравитациона аномалија. У питању је кружна депресија која почиње одмах испод јужног шпица Индије и покрива око три милиона квадратних километара.
Аномалију је открио холандски геофизичар Феликс Андрис Венинг Мајнес 1948. године током истраживања гравитационог поља спроведеног са брода и до данас је остала мистерија.
„То је највеће удубљење у геоиду и још није објашњено како треба“, нагласила је професорка Гош.
Да би пронашли потенцијални одговор, Атреји Гош и њене колеге користили су компјутерске моделе да врате сат 140 милиона година уназад како би сагледали ширу геолошку слику.
„Имамо неке информације и извесну сигурност у то како је Земља изгледала у то време. Континенти и океани били су на веома различитим местима, а структура густине је такође била драстично другачија“, нагласила је професорка.
Од те почетне тачке, тим је спровео 19 симулација до данашњег дана, реконструишући померање тектонских плоча и понашање магме унутар „плашта“ – дебелог слоја унутрашњости Земље који лежи између језгра и коре.
У чак шест сценарија формирано је удубљење слично оном које постоји у Индијском океану. Фактор разликовања у свих шест ових модела, како каже професорка Гош, било је присуство магме око удубљења, за коју се верује да је заједно са структуром „плашта“ у непосредној близини одговорна за формирање „гравитационе рупе“.
Симулације су вођене са различитим параметрима густине магме, а у онима у којима она није била присутна, удубљење се није формирало.
Нагомилавање магме потиче од нестанка древног океана како се индијска копнена маса повлачила и на крају се сударила са Азијом пре више десетина милиона година.
„Индија је била на сасвим другом месту пре 140 милиона година, а постојао је океан између индијске плоче и Азије. Индија је почела да се креће на север и како је то учинила, океан је нестао и јаз ка Азији се затворио“, објаснила је професорка додајући да како се океанска плоча спуштала, могла је да подстакне формирање нагомилавање магме, повлачећи материјал мале густине ка Земљиној површини.
Будућност „гравитационе рупе“
Геоидно удубљење настало је пре око 20 милиона година, према прорачуну тима. Тешко је рећи да ли ће икада нестати или се померити.
„То све зависи од тога како се крећу друге аномалије у маси на Земљи. Може се десити да опастане веома дуго. Али такође се може десити да померање плоча учине да удубљење нестане – за неколико стотина милиона година“, навела је Гошова.
Хју Дејвис, професор Школе за науку о Земљи и животној средини на Универзитету Кардиф у Великој Британији, који није био укључен у студију, рекао је да је истраживање занимљиво и да описује занимљиве хипотезе, које би требало да подстакну даљи рад на овој теми.
Др Алесандро Форте, професор геологије на Универзитету Флориде у Гејнсвилу, који такође није био укључен у студију, верује да постоји добар разлог да се спроведу компјутерске симулације како би се утврдило порекло „гравитационе рупе“ Индијског океана и да је ова студија напредак у односу на ранија истраживања.
Претходна истраживања само су симулирала спуштање хладног материјала преко „плашта“, уместо да су укључивала и опције са врелим материјама.
Међутим, Форте каже да је пронашао неколико недостатака студије.
„Највећи проблем са стратегијом моделирања коју су усвојили аутори је тај што она у потпуности не успева да репродукује моћну динамику плашта који је еруптирао пре 65 милиона година испод данашње локације острва Реунион“, наводи Форте.
„Лава је у то време покривала половину индијског потконтинента – стварајући чувене Деканске замке, један од највећих феномена вулканске активности на Земљи“, истакао је Форте.
Друго питање, додао је Форте, је разлика између геоида, односно компјутерском симулацијом предвиђеног облика и стварног: „Ове разлике су посебно уочљиве у Тихом океану, Африци и Евроазији. Аутори помињу да постоји умерена корелација, око 80 одсто, између предвиђених и посматраних геоида, али нема прецизне информације колико се они нумерички подударају (у студији). Ова неусклађеност сугерише да можда постоје неки недостаци у компјутерској симулацији“.
Гошова је нагласила да се у симулацијама не може узети у обзир сваки могући фактор.
„То је зато што не знамо са апсолутном прецизношћу како је Земља изгледала у прошлости. Што се више враћате у прошлост, мање можете да имате поверења у моделе. Не можемо да узмемо у обзир сваки могући сценарио и такође морамо да прихватимо чињеницу да може постојати нека неслагања у томе како су се плоче кретале током времена“, узвратила је професорка Гош додајући да њен тим верује да је сасвим јасно шта је узроковало појаву „гравитационе рупе“.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар