Кључни градивни блок живота пронађен у океану сателита који кружи око Сатурна

Испод густе, ледене површине Енкелада постоји океан, а слапови из унутрашњости се редовно ослобађају из гејзира на његовом јужном полу. Тај материјал остаје у Сатурновом најудаљенијем, седмом, Е прстену.

Научници су користили податке из Насине мисије „Касини“, која је проучавала Сатурн и његове сателите између 2004. и 2017. Свемирска сонда је много пута пролетела кроз гејзире Енкелада и Сатурновог Е прстена, а анализатор космичке прашине открио је минерале и органска једињења неопходна за настанак живота.

Претходно су истраживачи открили присуство једињења натријума, калијума, хлора и карбоната у зрнцима леда које је сакупила и анализирала сонда „Касини“. Сада научници на листу могу да додају и фосфор. Студија са детаљима о налазима објављена је у часопису Nature.

„Фосфор у облику фосфата је од виталног значаја за сав живот на Земљи“, наглашава водећи аутор студије, др Франк Постберг, професор планетарних наука на Универзитету у Берлину. „Неопходан је за стварање ДНК и РНК, ћелијских мембрана и АТП-а (универзални носилац енергије у ћелијама), на пример. Живот какав познајемо једноставно не би постојао без фосфата.“

Ово је први пут да је фосфор откривен ван Земље.

„Претходни геохемијски модели били су подељени по питању да ли Енкеладов океан уопште садржи значајне количине фосфата“, наводи Постберг. „Ова 'Касинијева' мерења не остављају сумњу да су значајне количине ове есенцијалне супстанце присутне у води океана.“

Насељиви океан на другом свету

Унутар зрна леда откривене су високе концентрације натријум-фосфата, или молекула који хемијски везују натријум, кисеоник, водоник и фосфор.

Откриће фосфора и других органских једињења у Енкеладовом океану указује да би и на њему могао да се развије живот.

„Одређивањем тако високих концентрација фосфата које су лако доступне у Енкеладовом океану, сада смо задовољили оно што се генерално сматра једним од најстрожијих захтева за утврђивање да ли је неко небеско тело погодно за настанак живота“, напомиње коаутор студије, др Фабијан Кленер, истраживач на Универзитету у Вашингтону.

Иако је океан сакривен испод леденог оклопа, постоје индиције о хидротермалном окружењу дуж морског дна које одржава вишу температуру воде.

„Важан део за настањивост је то што смо пронашли фосфате који су растворени у Енкеладовом океану и, уз то, лако доступни за формирање потенцијалног живота“, додаје Постберг. „У већини случајева, фосфати (на Земљи и другде у Сунчевом систему) су закључани у стеновитим минералима, али на Енкеладу су растворени у великим количинама (као соли) у океану.“

Истраживачи су такође спровели лабораторијске експерименте у намери да направе модел сланог океана Енкелада и утврдили су да су концентрације фосфата 100 пута, а вероватно и до хиљаду пута, веће него у океанима на Земљи. То је зато што океани богати карбонатима и угљен-диоксидом, попут оног на Енкеладу, могу да растворе велике количине фосфата који су иначе закључани унутар камених минерала, објашњава Постберг.

„Високе концентрације фосфата су резултат интеракције између течне воде богате карбонатима и камених минерала на дну океана Енкелада, а могу се јавити и на бројним другим океанским световима“, истакао је коаутор студије, Кристофер Глајн, планетарни научник и геохемичар.

У потрази за знацима живота

Иако се мисија „Касини“ завршила када је сонда остала без погонског горива и сагорела у Сатурновој атмосфери 2017. године, подаци прикупљени помоћу њених инструмената мењају начин на који научници разумеју Енкелад и сличне океанске светове, што је можда најбољи путоказ у потрази за животом изван Земље, широм нашег Сунчевог система.

Слање нове мисије на Енкелад је приоритет за астрономе. У току су планови да се конструише Енкелад Орбитлендер, који би орбитирао око сателита и слетео на његову површину. Ако би мисија била лансирана до краја ове деценије, вероватно би стигла на удаљени Сатурнов месец почетком 2050-их.

Свемирска летелица која је способна да слети на наслаге облака на Енкеладу могла би да изврши хемијску анализу како би даље истражили подземни океан