Некад је дан на Земљи трајао 19 сати, а сваке године је све дужи

Постојало је време у Земљиној турбулентној прошлости када се све наизглед зауставило. Тектонска кретања и потреси су се стишали, геохемијски процеси успорили, а еволуција живота у његовим наједноставнијим облицима није превише напредовала.

Ново истраживање о „досадној милијарди“, периоду наше планете током ког се ништа посебно није десило, закључило је да је Земља тада била у стању стабилне и сталне ротације и да се око своје осе окретала за само 19 часова.

Стабилна ротација значила је да се током тих милијарду година дан није продужавао, а да је то стање било резултат деликатне равнотеже супротстављених сила у далекој прошлости Земље.

У то време, Месец се налазио много ближе Земљи, али на константној раздаљини, не удаљавајући се из Земљиног гравитационог загрљаја као данас.

„Током времена, Месец је 'украо' Земљину ротациону енергију и одаљио се од Земље“, пишу Рос Мичел из Кинеске академије наука и Уве Киршер са аустралијског Универзитета Картин.

Као резултат Месечевог „бежања“, Земљина ротација се успорава и наши дани се продужавају, иако људи не могу да примете та ситна продужавања 24-часовне ротације.

Више ранијих истраживања се бавило тиме како се дани постепено продужавају – сваке године 0,000015 секунди.

Већина спроведених модела Земљине ротације процењује да се дужина дана постепено повећавала током претходних три до четири милијарде година.