Како финансирати зелену транзицију и ускладити тржиште рада са принципима циркуларне економије?

Банкарски сектор је тај који би такође требало да покаже разумевање за овај вид зелених пројеката, јер се они углавном односе на енергетску ефикасност.

„Сама циркуларна економија садржи један сегмент енергетске ефикасности, али то није довољно. Она је много шира и много обухватнија. У том случају и финансијски, односно банкарски сектор би требало полако да шаље на едукацију своје службенике, како би могли добро да процене ризике и користи од таквих пројеката циркуларне економије; како би могли да пласирају своје кредите, нарочито малим и средњим предузећима, која реално имају потребу за таквим кредитима да би уопште моглa да пређу на тај модел пословања“, наводи Сандра Докић, помоћник министра у Министарству заштите животне средине.

Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију у Привредној комори Србије, објашњава да главни терет преласка на циркуларну економију носи пословна заједница која мора да инвестира унапред. „Оно на чему радимо у ПКС-у, то је да покушавамо да редизајнирамо нову националну развојну банку, развојни фонд за зелену транзицију, који би могао да подстакне инвестиције и прелазак на циркуларну економију. То се не може финансирати из некакве фиоке или позајмице од рођака, пријатеља или од некога ко живи ван Србије. Морамо створити један добар и ефикасан механизам приступа зеленом новцу како бисмо могли да убрзамо цео процес. Уверен сам да ћемо ускоро имати архитектуру система како да обезбедимо зелени новац за промене које су потребне у сектору малих и микро предузећа.“

Стратегијом индустријске политике Србије од 2021. до 2030. године, потенцијални привредни сектори који су идентификовани за зелену транзицију јесу прерађивачка и дрвна индустрија, примарна пољопривреда и индустрија пластике. Ти сектори су такође препознати и у Мапи пута за циркуларну економију Србије и сада их је потребно даље разрадити бројним стратегијама и пројектима. Међутим, оно што би у будућности могао да буде камен спотицања јесте усклађеност тржишта рада са захтевима и очекивањима самог тржишта.

„Преласци са линеарних на циркуларне пословне моделе подразумевају, наравно, и промене на тржишту рада. Уколико желимо да се више бавимо рециклажом отпада и производимо секундарне сировине, уколико желимо да знамо које секундарне сировине можемо да користимо, и у коју сврху и за производњу којих производа, онда, наравно, морамо и да производимо одређени стручни кадар који ће то адекватно моћи да примени и да одговори новом тржишту рада; који је базиран на циркуларним пословним моделима. У том смислу је потребно радити са образовним и другим надлежним институцијама у земљи како би се адекватан кадар школовао и био спреман да преузме нове улоге“, наводи Мирослав Тадић, програмски аналитичар за климатске промене у УНДП-у у Србији.

„Зашто немамо урбаног климатолога? Уверен сам да ће свака локална самоуправа морати да има урбаног климатолога који ће моћи да прати временску прогнозу, климатске промене, једноставно – који ће моћи да управља системом. А не да нам се догађа да основци трче крос или маратон када имамо велику загађеност ваздуха. Урбани климатолог је за мене важнији од градоначелника. Мислим да су то нова занимања будућности у рангу како је то рађено за Европу. Првих 10 послова јесу из дела животне средине, из дела онога што јесте одговор на климатске промене. Урбани климатолог је потребан и граду Београду, јер нам то доноси велике уштеде у овом систему“, наглашава Митровић.  

Без обзира на изазове са којима се сусреће српска економија, било да су еколошке, било финансијске природе, постоје позитивни примери компанија које у свом пословању примењују моделе циркуларне економије, па тако постижу значајну компаративну предност на локалном и регионалном нивоу.

УНДП у Србији имао је прилику да сарађује са бројним компанијама које су имале веома добре предлоге за примену циркуларне економије у својим производним системима. „Сусретали смо се са идејама рециклаже електронских уређаја, који не само да су успешно производили секундарне сировине, попут пластике и метала који су се продавали на тржишту, већ су били иновативни и производили различите нове производе“, каже Тадић. Тако су грађевинске или изолационе материјале производили од отпада који до тада није могао да нађе своју примену – на пример, отпад од стакла од старих телевизора. „Надамо се да ће такви нови производи успети да нађу свој пут ка тржишту, јер у експерименталној фази имају веома добре перформансе“, додаје Тадић.

„Колико год да смо на зачетку, одређени привредни субјекти и компаније нису спавали, већ су препознали да је то потенцијал, нешто што може много да им значи и у току њиховог производног процеса у смислу самих уштеда које постижу, и конкурентности коју такви производи после имају. Тако су већ сами дошли до иновација и смислили начин где ће та циркуларност бити код њих веома заступљена“, закључује Сандра Докић.

С обзиром на то да је Европска унија у процесу транзиције ка одрживом пословању, а Србија у процесу приступања Европској унији, неопходно је искористити тренутак и кренути путем зелене транзиције. То ће не само оснажити нашу привреду него и сачувати сада већ више него скромне ресурсе на планети.