Нова нанотехнологија за заштиту вода од фабричких боја

Истраживачи са Универзитета Калифа у Абу Дабију, направили су нови наноматеријал за који кажу да може да очисти ове боје и друге загађиваче из индустријских отпадних вода. Материјал се састоји од ситних зрнаца налик песку, који скупљају загађиваче на својим површинама и у порама, каже Енас Насхеф, вођа пројекта и професор хемијског инжењерства на Универзитету Калифа.

Наноматеријал се састоји од полимера и опонаша „лепак“ који дагње користе да се залепе за стене.

Тим је тестирао наноматеријал на црвено-наранџастој боји и објавио своје налазе раније ове године.

„За сада нема токсичних ефеката“, каже проф. Насхеф и додаје да се полимер може очистити од загађивача, а затим поново употребити. „У исто време гледамо и на ефикасност и на животну средину“, додаје он.

Иако је текстилна индустрија један од највећих произвођача индустријских отпадних вода, у томе није сама: рударство, петрохемија, фармацеутски производи и пољопривреда доприносе проблему.

Уједињене нације процењују да се у свету сваке године произведе онолико отпадне воде колико за 41 годину потроши целокупна људска популација.

Значајан извештај, који је прошлог месеца објавила Глобална комисија за економију воде, открио је да се само 20 одсто отпадних вода тренутно пречишћава, при чему се много мање рециклира, што доприноси глобалној несташици чисте воде.

Извештај предвиђа да ће потражња за слатком водом надмашити понуду (резерве) за 40 одсто до 2030. године.

Текстилна индустрија одговорна је за до 20 одсто индустријских отпадних вода у свету, што је један од разлога зашто су Насхеф и његов тим одлучили да своје истраживачке напоре усмере на боје.

Циљали су на „анјонске боје“, јер нема много ефикасних метода за уклањање ових врста боја из воде. Насхеф се нада да би његов високоефикасни материјал могао да реши проблем прљавих отпадних вода у том сектору.

Потрага за партнерима за тестирање

Сада када је наноматеријал инспирисан дагњама показао обећавајуће резултате у лабораторији, Насхеф тражи индустријске партнере да га тестира на терену.

Такође се нада да ће осмислити решења за чишћење других, а не само текстилних, боја из воде.

Насхеф развија још један наноматеријал за који каже да би могао да уклони вирусе из болничких отпадних вода – иновацију која би могла да помогне у управљању ширењем евентуалних будућих пандемија.

Полимери за чишћење воде такође могу помоћи да процеси десалинизације буду одрживији што је важан фактор на Блиском истоку, где су извори слатке воде оскудни. Постројења за десалинизацију троше много енергије за уклањање соли из воде.

Професор Насхеф каже да би коришћење наноматеријала заснованих на функционисању у претходном третману вода и боја, могло смањити енергију потребну за чишћење воде.

„Ако то можемо да нациљамо, то ће смањити оптерећење постројења за десалинизацију“, додаје проф. Насхеф.

Нада се да ће његов рад у његовој лабораторији имати позитиван утицај у стварном свету на снабдевање водом – и „учинити нешто важно за будуће генерације“.