Београд оправдано ужива статус једне од европских престоница са највише античких налазишта

До данас, опстали су многи остаци некадашњег античког града којих често нисмо ни свесни док шетамо улицама наше престонице. То су показала и археолошка ископавања која су почела пре мање од месец дана.

„Ово је прво на што смо наишли из римског периода, а пре самих ископавања смо урадили велика геофизичка истраживања, методом гео-радара смо дететктовали све ове објекте и археолошке слојеве који се налазе овде, и отприлике смо добили тај резултата да ћемо на некој дубини од метар и по наићи на римске остатке. И на овом делу смо успели да се спустимо најбрже на ниво прве античке гробнице коју смо открили“, рекао је Милорад Игњатовић, археолог Музеј града Београда.

У овој античкој гробници неђени су остаци керамике али и једна фибула.

„То су остаци спаљеног покојника, јер су то обичаји сахрањивања. На самом почетку смо нашли брош из трећег века и то говори да ће гробница припадати том периоду. Остаци спаљених покојника се вероватно налазе у некој урни коју још нисмо нашли или могу бити расути по гробници“, рекао је Милорад Игњатовић, археолог.

Досадашња археолошка испитивања показала су да Београд оправдано ужива статус једне од европских престоница која има највише античких налазишта. Овај део града археолошки је истраживан и пре тридесет година.

„Велики број гробова је нађен дуж Косовске улице, преко 80 гробова је ту откривено. На углу с Палмотићевом откривен је нејвећи број гробова, не само на овом простору, него на читавој некрополи која је до сада истраживана“, истакао је археолог.

У току архелошких ископовања пронађена је грађевина за коју археолози сматрају да је срушена у савезничком бомбардовању 1944. године, претпоставља се да је то била једна од пратећих економских зграда која се налазила у овом стамбеном делу града.

„Њу смо до сада истражили скоро целу и још две истражујемо у правцу Косовске, биће још две на овом простору који тек истражујемо. Ти геофизички снимци су показали да ћемо на дубини од метар и по да нађемо мало старије остатке и да ће археолшки остаци да се појављују и на два и по и на три метра“, рекао је археолог.

На терену се раде и техничка снимања на основу који ће се направити три-де модели нађених објеката.

„Колегиница је геодета она ради географске информационе системе. Мери кординате ових тачака које су обележене, ја користим те податке да би то могло да се стави у простор и позиције на којим треба да буде. Ми урадимо три-де модел свега овога“, рекла је Јована Трипковић, археолог.

„Новац је приписан Леополду, кован је од 1619. до 1632. то је један крајцер и нађен приликом чишћења калдрме. То није ништа ново у Београду, и оно што је важно немамо такав новчић тако да ћемо обогатити нашу музејску збирку овим крајцером с почетка 17 века“, истакла је Јелена Васић Деримановић, археолог.

Према евиденцији Градског завода за заштиту споменика културе, на подручју наше престонице до сада постоји преко 600 локалитета који крију тајне некадашњих народа који су живели на овом подручју.

Многи докази о томе изложени су и чувају се у Народном музеју и Музеју града Београда.

Планирано је да сви пронађени артефакти са ове локације буду изложени у градском музеју и делу специјално намењеног простора у оквиру будуће гараже.