Читај ми!

Гени јесу чудо, али и сами можемо да утичемо на њих

Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање, пошто се релативно мали број болести директно генетски наслеђује, истиче Ивана Бузаџић, молекуларни биолог и физиолог и специјалиста генетике.

Гени јесу чудо, само треба да разбијемо предрасуде да ако смо нешто наследили не значи да је то неминовност, јер је мали проценат болести генетски детерминисан, већ на већи део можемо сами да утичемо, наводи гошћа Београдске хронике, Инана Бузаџић.

„Гени пуне револвер, а ми смо ти који повлачимо окидач. Значи, на нама је у ком ће смеру да иде наша генетика. Ми наслеђујемо гене од наше баке, деке, маме и тате и то не можемо да променимо, али све зависи од тога који ће ген да се укључи у одређеном тренутку“, наводи генетичарка.

Наши гени су специфични, а у молекулу ДНК имамо читав сет гена. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, али остаје питање у ком правцу ће се ћелије диференцирати, објашњава Ивана Бузаџић.

„Споје се хромозоми маме и хромозоми тате и у једном тренутку та ћелија почиње да се дели, а потом диференцирају. Оно што утиче како ће се развити су молекуларни механизми који се закаче за молекул ДНК, укључе неки ген, односно искључе неки други ген. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, а ипак се међусобно разликују“, додаје гошћа Београдске хронике.

Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање или на генску експресију. Некада пацијенти мисле да је могуће „лош“ ген извадити и заменити „добрим“, али то није решење, јер у том микропростору тај ген је повезан својим производима са производима других гена и чини нашу микросредину која чини да се разликујемо једни од других.

Иначе, Ивана Бузаџић са професором др Звонком Магићем се бави управо епигенетиком – молекуларним механизмима који утичу на активацију, односно инактивацију гена. Наравно, у целом том процесу постоји и утицај спољашње средине и нашег начина живота којим можемо да утичемо на „укључивање“ или „искључивање“ одређених гена.

„На пример, ако је бака имала дијабетес типа два, то не значи да ћу га и ја имати и не морам да га имам. Ја ћу начином живота, кроз исхрану, кроз одређену суплементацију и физичку активност спречити ситуацију у којој су се налазили моји родитељи“, наглашава Ивана Бузаџић, специјалиста генетике.

четвртак, 21. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње