Како се „бебе планете“ чувају зрачења агресивних комшија звезда

Научници са Универзитета Кембриџ у Великој Британији створили су сложен модел који описује планете са већином воде која се чува дубоко испод површине, не у формама као што су океани, већ у стенама. Технички, „заробљена“ је у минералима дубоко испод површине. Научници кажу да је могуће да на неким малим планетама има толико воде да се та количина може изједначити са неколико Земљиних океана.

Клер Гимонд, студенткиња докторских студија на Кембриџу, заједно са још два истраживача, осмислила је модел који описује младе планете окружене црвеним патуљцима (тип звезде).

„Желели смо да истражимо да ли би ове планете, након тако бурног формирања, могле да се рехабилитују и да наставе да буду домаћини површинским водама“, рекла је Гимондова.

„Модел нам показује колико воде планета може да носи у дубинским слојевима, на основу минерала од којих је настала и њихове способности да апсорбују воду у своју структуру”, додала је.

Црвени патуљци М типа су најчешће звезде у Галаксији. То их чини добрим субјектима за проучавање овог феномена.

Имају тенденцију да, као и друге звезде, врше неповољне утицаје на површине планета које су им у близини.

Ако течност са површина младих планета због зрачења не нестане – она „мигрира“ у унутрашњост.

Научници су ипак поставили питање о томе да ли се тај процес одвија код сваке младе, односно мале планете.

Тим је тако открио да величина планете и количина минерала који садрже воду одређују колико воде може да „сакрије".

Већина завршава у горњем стеновитом слоју који лежи директно испод коре. Обично је богат такозваним „безводним минералима".

Ново истраживање је иначе показало да веће планете - око два до три пута веће од Земље - обично имају сувље стеновите омотаче. То је зато што горњи омотач богат водом чини мањи део његове укупне масе.

Скривена вода и планетарна наука

Утврђени нови модел помаже научницима да разумеју не само услове настанка Земље, већ и небеска тела богата водом.

Захваљујући олујном периоду „адолесценције” звезда, планете које су тема истраживања, вероватно су дуго под хаотичним климатским условима. Оне су тако развиле механизам складиштења воде што дубље под површином.

С друге стране, када се интензитет звезде која је у близини смањи – вода може да „избије“ на различите начине.

Коначно, тренутно истраживање може дати нове смернице у потрази за настањивим егзопланетама у остатку Галаксије.

Будућа истраживања ће се вероватно бавити настањивости и климом и каменитих и површинских вода богатих светова.

Чланак је објављен у часопису Universe Today.