Преко 100 праисторијских цртежа пронађено у пећини на североистоку Шпаније

На осам метара широком зиду пећине познате као Кова де ла Вила, у Ла Фебру, североисточном региону Шпаније, откривено је више од стотину праисторијских цртежа. Тим са Каталонског института за палеоекологију и друштвену еволуцију човека (ИПХЕС) описао је приказе пронађене у подземној галерији као изузетне.

Према речима стручњака ИПХЕС-а Рамона Вињаса, овај мурал представља поглед на свет првих пољопривредних друштава током халколитско-бронзаног доба. Цртеже је први пут открила група од три истраживача пећина 13. маја 2021. године, а потом су их анализирали археолози и палеонтолози из ИПХЕС-а, наводи се у саопштењу Института.

Међу узорцима пећинске уметности налазе се представе различитих фигура четвороножаца, цикцак, правих, правоугаоних и кружних линија, као и низ зооморфа (могуће говеда и коња), затим цртежа у облику звезде и мрежастих образаца. Откриће ове пећинске уметности представља „један од ретких приказа подземне шематске уметности у целом Медитеранском луку“, саопштила је регионална влада Каталоније.

Ово откриће означава „историјску прекретницу за праисторијску археологију“, наводи ИПХЕС.

Пећину је четрдесетих година истраживао Салвадор Виласека, али је њена локација изгубљена. Истраживачи ИПХЕС-а успели су да отворе мали отвор између камених блокова и уђу у овалну просторију већу од 90 квадратних метара.

У пећину је први ушао Хули Серано, који је, на своје изненађење, угледао „зид пун линија и фигура“. Каже да је када је ушао у велику, кружну шупљину и видео шта се у њој налази, био толико узбуђен да ће то памтити до краја живота. Није био свестан да је открио један од најважнијих примера пећинске уметности. Од тог тренутка, истраживачи Рамон Вињас и Ђузеп Валверду из ИПХЕС-а почели су да раде на локалитету.

Вињас објашњава да је панел цртежа распоређен дуж пет хоризонталних линија, једна на другој, и како свака од њих садржи различите угравиране фигуре које имају своје значење и симболику. Научник истиче да је реч о „апсолутно необичној” композицији која указује на „виђење света становника ове територије током процеса неолитизације”.

Једна од посебности је то што је ова пећинска уметност рађена „искључиво техником гравирања“, помоћу каменог или дрвеног алата или директно прстима, додаје Вињас. Истраживач сматра да то, као и чињеница да је „стилски веома хомогена”, указује на симболичко значење. То није композиција која је резултат случајности.

Током прелазног периода између халколита и бронзаног доба, између касног 5. и касног 3. миленијума пре нове ере, људске групе су се углавном налазиле на отвореном, а њихово присуство је било веома ретко у подземним шупљинама Каталоније, на североистоку Иберијског полуострва. На другим местима у Шпанији, примери подземних станишта такође су пронађени у Андалузији, Сеговији, Бургосу и Сорији.

Да би гарантовала његову конзервацију, регионална влада је затворила приступ пећинској одаји у којој су пронађени цртежи. Локалитет је проглашен за културно добро од националног интереса и у току је рад на изради три-де модела пећине.