Зашто нисмо пронашли живот на Марсу – разлог је можда крајње једноставан

Ровери који су послати на Марс имају задатак да утврде да ли постоји или је постојао живот на Црвеној планети. Међутим, они су можда више пута били у контакту са микроскопским облицима живота, а да ништа нису успели да региструју, једноставно зато што њихови инструменти нису дорасли том задатку.

Научници који су спровели недавно истраживање тврде да ће живот на Марсу наставити да нам измиче уколико не побољшамо перформансе наших инструмената да открију давно мртве микроорганизме. Посебно уколико је живот за којим трагамо постојао пре више милијарди година када је планета била топлија и влажнија него данас.

У чилеанској пустињи Атакама постоји древна делта названа Црвени камен која садржи песак и стене богате хематитом и блатом. Геолошки, ова област је прилично сличан деловима Марса, због чега га астробиолози често користе као модел за Црвену планету.

Када су истраживачи у Чилеу тестирали минерале Црвеног камена са најбољим инструментима који су данас доступни, открили су неке мистериозне детаље.

Скоро девет процената генетских секвенци добијених коришћењем секвенцирања следеће генерације спадало је у категорију „некласификованих“, док се 40 процената преосталих секвенци није могло приписати било чему одређеном.

Истраживачи са Аутономног универзитета у Чилеу (Universidad Autonoma de Chile) кажу да њихови резултати откривају „необично висок степен филогенетске неодређености“.

Тим је предложио нови концепт који представља ту неизвесност, назвавши га „тамним микробиомом“. Овај термин се у суштини односи на микроорганизме које научници могу открити генетским секвенцирањем, а да не знају тачно шта су, како преноси Сајенс алерт.

„Тако“, пишу истраживачи, „тамни микробиом Црвеног камена може бити састављен од заиста нових постојећих врста које се не налазе нигде другде на Земљи, али такође може бити да такав тамни микробиом заправо представља реликтну заједницу микробних врста које су насељавале делту Црвеног камена у далекој прошлости, чији се било какви постојећи сродници не могу наћи у нашим базама података.“

Узорци Црвеног камена су такође анализирани инструментима за тестирање који се користе на Марсу или су намењени за Марс, што показује да је откривање микроорганизама далеко изазовније, и да су резултати веома ограничени или потпуно неуспешни у већини случајева.

Прошле године, ровер „Персеверанс“ је на Марсу пронашао је „јаке трагове“ органске материје када се кретао кроз древну делту реке.

Пре тога, ровер „Кјуриозити“ је покупио знакове органских молекула и у песку и у осушеном блату.

То су обећавајућа открића, али органска материја није сигуран знак живота. Још увек је нејасно да ли ти молекули заиста имају биолошко порекло.

„Наше анализе инструмената за тестирање који су на Марсу или ће бити послати на Марс откривају да, иако се минералогија Црвеног камена поклапа са оном коју су детектовали земаљски инструменти на Црвеној планети, овакве ниске нивое органских материја ће бити тешко, ако не и немогуће открити у стенама Марса у зависности од коришћеног инструмента и технике“, закључују истраживачи.

„Судећи по нашим резултатима најважније је донети узорке на Земљу како би се утврдило да ли је живот икада постојао на Марсу.“

НАСА већ годинама планира да преузме узорке са Марса како би их изблиза проучили. Али то је лакше рећи него учинити. Одлазак на Марс и назад захтева много сложенију свемирску мисију.

Датум за овај историјски тренутак је тренутно одређен за неко време у 2030-им или 2040-им. Можда ће до тада наша технологија бити напреднија да детаљно анализира оно што пронађе.

Поменута студија је објављена у Nature Communications.