Генетички инжењеринг – где је граница у трагању за „савршеним човеком“

Име Хе Џианкуи није на листи регистрованих делегата на Трећем међународном самиту о уређивању људског генома, који се следећег месеца одржава на Институту Френсис Крик у Лондону.

Ипак, осрамоћени кинески научник ће бити у мислима већине присутних.

Џианкуи је био одговоран за један од најконтроверзнијих поступака у модерној научној историји – као што је откривено на претходном Светском самиту о уређивању генома, који је одржан у Хонг Конгу 2018. године.

Пред запањеним делегатима, истраживач, тада запослен на кинеском Јужном универзитету науке и технологије у Шенџену, објавио је да је променио генетски материјал три младе девојке у покушају да их учини отпорним на ХИВ. Ова модификација – направљена када су оне биле ембриони – могла би се потом пренети на будуће генерације.

Експеримент је без преседана у модерној генетици и кинеске власти су га сматрале неетичким.

Иако је Џианкуи касније осуђен на три године затвора, његов утицај ће се осетити на научном самиту следећег месеца, рекао је професор Робин Ловел-Беџ, организатор предстојећег самита у Лондону.

„Разговараћемо о томе шта се десило са троје деце чију је физиологију можда променио уређивањем генома. Имаћемо и презентације о променама које су се десиле у Кини у погледу закона и етике која регулише интервенисање на генима. Очигледно је дошло до прилично значајних промена – набоље“, рекао је Ловел-Беџ, који је био модератор на сесији на којој је Џианкуи обелоданио своју биолошку интервенцију.

Важно је да се ова питања покрену, поручује Ловел-Беџ и истиче да преправљање генома има огроман потенцијал да користи људима, али треба да будемо транспарентни о томе како се то испробава и тестира пре него што се технологија примени у пракси.

Уређивање генома трансформисале су Џенифер Дудна са Универзитета у Калифорнији, и Емануел Шарпентје, са Института „Макс Планк“ у Берлину.

Њихов рад награђен је 2020. године Нобеловом наградом за хемију за стварање „технологије (која) је увела револуцију у науку о молекуларном животу“, наводи се у образложењу Краљевске шведске академије наука, која додељује престижно признање.

Техника коју су развиле Дудна и Шарпентје позната је као "Crispr-Cas9", а функционише као пар молекуларних маказа које могу да пресеку ланац ДНК на одређеном месту.

На овај начин научници могу да промене структуру гена код биљака, животиња и људи и изазову промене у физичким особинама, као што су боја очију и ризик од болести. Није укључено уношење гена из других организама, што је кључна разлика у односу на претходне облике генетске манипулације.

Научници сада разматрају генетички инжењеринг у развијању нових медицинских процедура, као што би на пример биле интервенције на геному код особа са дијагностикованим болестима.

Кандидати за такве терапије укључују особе са наследном српастом анемијом, у којој једна аномалија на геному ремети производњу хемоглобина са озбиљним последицама по пацијенте, код којих се јавља анемије јер им недостаје кисеоник.

Научници верују да је могуће узети матичне ћелије особе, а затим извести генетске измене тако да оне почну да производе хемоглобин, што је процес који се обично губи при рођењу, и на крају вратити црвена крвна зрнца у њихова тела. Оваква испитивања се већ спроводе у неколико центара.

Осим тога, лекари и истраживачи траже начине да користе преправљање генома у третирању мишићне дистрофије, рака, дијабетеса, неких облика наследног слепила и многих других стања за која нису пронађене опције за излечење.

Правимо ли већ супервојника? 

На научном скупу, следећег месеца, стотине делегата ће се окупити да чују најновија достигнућа на пољу употребе генетичког инжењеринга у служби лечења.

Други стручњаци гледају још даље у будућност. Једна идеја је да се измени физиологија астронаута како би били боље заштићени од радијације и ефеката бестежинског стања, што је од непроцењиве вредности за путовања на Марс и друга места по свемиру.

„Могли бисте такође размишљати и о модификацији ензима јетре како би мушкарци и жене били способнији да избаце из организма токсине који се користе у хемијском рату или да их подвргнете изменама које ће их учинити отпорнијим на биолошко оружје“, објашњава Ловел-Беџ и додаје да је то врста унапређења човека о којој војни истраживачи сада размишљају.

„Такође, могу се разматрати измене на људима како би могли да виде у инфрацрвеном или ултраљубичастом опсегу, као што то неке животиње могу. Таква побољшања би била идеална за војску која се бори ноћу или у другим непријатељским условима“, указао је професор Ловел-Беџ.

Морално прихватљиве „преправке“ човека и оне које то нису 

Колико ће друштво толерисати таква унапређења на човеку, то је друга тема о којој ће се говорити на засебном догађају на Институту „Френсис Крик“. Изложба под називом Cut + Paste (Исеци + Налепи) истражиће које промене се могу безбедно спровести код људи помоћу технологије за генетички инжењеринг, које измене би требало да буду рангиране као приоритетне, а које би се могле сматрати морално неприхватљивим и искључене из будућег истраживања.

„Алатке за уређивање генома нуде огроман потенцијал за побољшање људског здравља и света око нас, али као и све нове технологије, оне покрећу етичка питања и бриге. Јавност тренутно не зна много о овим техникама. Cut + Paste ће омогућити посетиоцима да истраже и размисле о етици уређивања генома путем низа интерактивних искустава“, рекла је Рут Гард, кустоскиња поменуте изложбе, која се отвара ове недеље.

Изложба ће покрити све аспекте уређивања генома, укључујући његову употребу у побољшању усева и животиња на фармама, али ће утицај генетичког инжењеринга на људе бити у фокусу, као што ће то бити случај и на међународном самиту следећег месеца.

„Уређивање генома је олакшало замишљање 'побољшања' људских особина. Cut + Paste тражи од посетилаца да се запитају шта значи 'побољшање'? Шта је 'пожељна' особина? И ко одлучује о томе?“, додаје Гардова.

Посетиоци ће бити замољени да размотре уређивања генома у различите сврхе: да се избори са болестима као што је маларија коришћењем технологије која чини комарце неплодним, затим да унапреди људске способности, као и да изврши физиолошке промене које ће се преносити кроз генерације.

„Најважније је што позивамо посетиоце да нам кажу шта мисле о овим идејама“, истакла је кустоскиња.

О овим питањима ће се такође детаљно расправљати на самиту.

„Модификација генома у случају српасте анемије има велики потенцијал, али је и веома скупа. Лечење једне особе могло би коштати и милион долара. Међутим, ова болест је најраспрострањенија у Африци, где људи не могу да приуште скупе лекове. Дакле, да ли смо у опасности да створимо још веће здравствене поделе између развијених и земаља у развоју? То нам је кључна брига“, наводи професор Ловел-Беџ.

Одметничке активности озлоглашеног кинеског научника, који је након осуде јавности и одласка у затвор рекао да је деловао „пребрзо“, унеће додатни немир у дискусију.

„Џианкуи је изашао из затвора и поново води лабораторију у Пекингу. Каже да ће се фокусирати на генску терапију за лечење болести као што је мишићна дистрофија. И то ме плаши јер он није биолог. Он мало зна о болести“, не крије забринутост професор Ловел-Беџ.

Што се тиче мотивације за раније поступке, кинески научник је указао на чињеницу да инфекција ХИВ-ом може довести до тога да људи буду изопштени. Хтео је да се то превазиђе.

Одлучио је, објашњава Ловел-Беџ, да покуша да промени ген CCR5 који има природну способност да заштитити од ХИВ-а. На овај начин се надао да ће створити генетски уређену заштиту.

„Али експерименти су показали да у око 20 одсто случајева ове промене при генетичком инжењерингу могу довести до значајних измена генома особе, што је веома, веома опасно. Може изазвати рак. Ово показује зашто је изузетно важно да пажљиво напредујемо са овом технологијом“, поручио је професор Ловел-Беџ.