ЦТ снимци мумије „Златног дечака“ расветлили 2.300 година старе тајне

Тим научника предвођен египтологом др Сахаром Салим, професорком радиологије на Медицинском факултету Универзитета у Каиру, закључио је да су мумифицирани дечак и његова породица били богати и припадали вишим слојевима друштва, јер је његово тело красило 49 драгоцених амајлија.

„Многе су биле израђене од злата, а поједине од полудрагог камења, печене глине или фајанса, такође једне врсте печене глине. Њихова сврха је била да заштите тело и да му дају виталност у загробном животу“, објашњава професорка Салим.

Тим истраживача је мумију назвао „Златни дечако“. Први пут је откривена 1916. године на гробљу које се користило од 332. пре нове ере до 30. пре нове ере у Наг ел Хасају у јужном Египту. До сада је овај артефакт стајао неистражен у подруму египатског музеја у Каиру.

Компјутерско „одмотавање“ мумије

Професорка Салим и њен тим користили су компјутеризовано томографско скенирање (ЦТ скенирање) у намери да „дигитално одмотају посмртне остатке и не оштете мумију“.

Посмртни остаци „Златног дечака“ су били смештени у два ковчега. Спољашњи је био једноставан и на себи је имао испис на грчком, док је унутрашњи дрвени саркофаг био ишаран и имао позлаћено лице.

Скенирањем мумије истраживачи су открили 49 амајлија различитог дизајна, укључујући златни језик у устима и златног скарабеја у срцу дечака. Стари Египћани су веровали да ове амајлије помажу прелазак у загробни живот.

Професорка Салим наводи да су амајлије биле „лепо стилизоване у јединственом распореду у три реда између завоја и унутар тела мумије. Унутра су се нашли Хорусово око, скарабеја, амулет хоризонта, плацента, Изидин чвор и друге амајлије.“

Истаживачи процењују, на основу степена фузије костију у његовом скелету и на основу одсуства умњака, да је дечак био стар око 14 или 15 година.

„Златни дечак“ је био странац

Захваљујући напредним могућностима томографског скенирања, истраживачи су утврдили да дечак није био обрезан.

Према речима стручњака, ово се релативно ретко сусреће код мумија и указује да тинејџер можда није био Египћанин, што би могло да поткрепи тврдње да су и странци могли да буду мумифицирани.

Коментаришући студију, професорка Салима Икрам, шеф Катедре за египтологију на Америчком универзитету у Каиру, напомиње да: „То што дечак није био обрезан је занимљив податак јер би нам могао рећи нешто о његовој етничкој припадности – Египћани су обично били обрезани пре 13. године.“

Професорка Икрам, која није била укључена у студију, претпоставља да су у питању странци који су усвојили египатске обичаје.

„Могао је доћи са било ког места. Могао је бити Нубијац, Грк, Персијанац, било где из Мале Азије где мушкарци нису обрезивани. Оно што слободно можемо рећи је да вероватно није био Јеврејин.“

Она је истакла да само најновији ЦТ скенови могу да открију овај ниво детаља на мумифицираном телу. Али напомиње да не би исхитрено доносила закључке.

Шта значе два прста на мумији

Један од амулета откривених на снимку био је у облику два прста и постављен је поред дечаковог пениса.

Према Британском музеју, такве амајлије представљају руку човека који је балсамовао тело. Тим професорке Салим наводи да је ова амајлија постављена близу реза за балсамовање у уверењу да ће то помоћи телу да се излечи у загробном животу.

Али проф. Икрам је мање сигурна у ово тумачење. „Амајлије са два прста појављују се и у другим деловима тела. Ми заправо не знамо шта то представља.“

„Можете то протумачити као руке бабице која користи два прста да извади слуз из уста детета. Према Египћанима, када умреш, поново се рађаш. За Египћане је процес мумификације био метаморфоза, када од човека постајете божанско биће, а месо богова је од злата.“

Скенирање је показало да је дечак имао сандале које су вероватно требале да му омогуће да изађе из ковчега. Према Књизи мртвих старих Египћана, покојник је морао да носи беле сандале да би био побожан и чист пре него што је изговори стихове и пређе у други свет.