Земљи се приближава комета која нас је посетила пре 50.000 година

Комета је названа „C/2022 Е3 (ZTF)” према The Zwicky Transient Facility, систему за астрономска истраживања (јавно-приватно партнерство) чији је циљ систематско проучавање оптичког ноћног неба који, користећи камеру изузетно широког видног поља, скенира цело северно небо свака два дана. Овај систем је први приметио долазећу комету, како пролази поред Јупитера у марту прошле године.

Након путовања из ледених крајева нашег Сунчевог система, најближе ће се Сунцу приближити 12. јануара и проћи најближе Земљи – 1. фебруара.

Тада ће, како у Наси кажу, поред наше планете проћи на удаљености од око 42 милиона километара.

Биће је лако уочити добрим двогледом, а вероватно чак и голим оком, под условом да небо није превише осветљено градским светлима или Месецом.

Комета ће „бити најсјајнија када буде најближа Земљи“, рекао је за АФП Томас Принс, професор физике на Калифорнијском институту за технологију.

„Направљена од леда и прашине, ова комета емитује зеленкасто светло, а процењује се да има пречник од око једног километра", каже Николас Бивер, астрофизичар из Париске опсерваторије.

То је чини знатно мањом од НЕОВИСЕ, последње комете видљиве голим оком, која је прошла поред Земље у марту 2020, и Хејл-Бопове комете 1997. године са пречником од око 60 километара.

Али најновија ће се баш приближити Земљи, што „можда надокнади чињеницу да није много велика“, рекао је Бивер.

Док ће комета бити најсјајнија док пролази поред Земље почетком фебруара, „пунији“ месец би могао да отежава уочавање.

За посматрање са северне хемисфере, Бивер је предложио последњу недељу јануара, када комета пролази између сазвежђа Малог и Великог медведа.

Млади месец током викенда од 21. до 22. јануара нуди добру шансу за посматраче звезда.

„Могли бисмо да добијемо и лепо изненађење, а објекат би могао да буде двоструко светлији него што очекујемо“, додао је Бивер.

Принс је рекао да ће још једна прилика за уочавање комете на небу бити 10. фебруара, када прође близу Марса.

Редак посетилац

"ZTF" комета је већину свог живота провела на удаљености „најмање 2.500 пута већој од удаљености Земље од Сунца“, рекао је Принс.

Бивер је додао да се верује да комета потиче из Ортовог облака (облак комета који се налази на спољној граници Сунчевог система, дом мистериозних ледених објеката).

Последњи пут ова комета је прошла поред Земље током периода палеолита, када су неандерталци још шетали Земљом.

Принс је рекао да се следећа посета комете унутрашњем Сунчевом систему очекује за наредних 50.000 година.

Али Бивер је нагласио да постоји могућност да након ове посете комета буде „трајно избачена из Сунчевог система“.

Међу онима који пажљиво прате оваква дешавања биће свемирски телескоп „Џејмс Веб”. Међутим, неће снимати слике већ ће проучавати састав комете, рекао је Бивер.

Што је комета ближа Земљи, телескопима је лакше проценити њен облик, а захваљујући потенцијалним анализама на даљину, „овај ретки посетилац ће нам дати информације о становницима нашег Сунчевог система далеко изван најудаљенијих планета“, додао је Принс.