среда, 04.01.2023, 13:05 -> 13:10
Извор: РТС
Преломна научна открића која су обележила претходну годину
И протеклу годину обележила су бројна научна достигнућа која ће остати упамћена и захваљући којима ће и наша свакодневица бити јеноставнија. Која су најзначајнији научни помаци у 2022. години сумира гост Јутарњег програма, Слободан Бубњевић, физичар, новинар и коаутор сајта „Наука кроз приче“.
Гостујући у Јутарњем програму, новинар Слободан Бубњевић, резимирајући научна достигнућа у претходној години, наводи да је на њега, али и на већину научне јавности, највећи утисак оставила мисија „Артемис“.
„То је повратак човека на Месец, а сама чињеница да је ова мисија успела, упркос бројним одлагањима, техничким изазовима и финансијским проблемима, ипак је велико охрабрење за науку“, додаје Бубњевић.
Други успех који је можда прошао мање запажено, а који је био много јефтинији и мањи пројекат, али можда и фасцинантнији, било је слање сонде на систем астероида Дидимус и Диморфус. Сонда је погодила један од та два астероида, који се налази милионима километара далеко од земље и успела да му промени орбиту.
„Циљ ове мисије је био да у случају да приметимо да неки сличан систем или појединачни астероид креће ка Земљи, да га ми довољно рано погодимо у свемиру и да он промени путању и никада не погоди Земљу“, објашњава гост Јутарњег програма.
Претходне године је обележена и десета годишњица од открића Хигсовог бозона што говори да смо дошли до једног новог фронта у физици елементарних честица где бисмо можда могли да наслутимо одговоре на до данас не одговорена питања, као што је тамна материја.
Откриће џиновске бактерије на Карибима нашло се на врху листе научних открића у 2022. години, мада је она у ствари откривена још 2009. али се мислило да је у питању гљивица. Поред тога, једно од занимљивих научних достигнућа и открића је и у чему се крије тајна издржљивости Кинеског зида.
„Прошле године је било доста интригантних археолошких открића у свету, али и код нас, али ово је било једно врло популарно. Дакле, две и по хиљаде километара дуг Кинески зид је зидан малтером у чијем саставу се налази и пиринач. То је у ствари први пут да је коришћен везивни материјал који је толико издржљив, али је у ствари та мешавина између органског и неорганског материјала учинила да тај нови материјал буде тако везиван, с обзиром на то да у то време нису познавали цемент“, напомиње Слободан Бубњевић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар