Методологијом против непотребног расипања радних ресурса

Расипање материјала у производњи нам је знак за узбуну и позив за њихово елиминисање, поручују стручњаци из домаће компаније Текор консалтинг.

Једно од начела Лин филозофије је борба против тзв. осам смртних расипања (материјала и времена).

То су: дефектни производи (шкарт), прекомерна производња, прекомерна обрада, гомилање залиха материјала, непотребни транспорт, непотребни покрети радника, чекања и недовољне вештине радника.

Што се тиче расипања материјалних ресурса, морамо најпре да знамо колики нам је улаз материјала, односно утрошак, а колика је реална количина производа коју избацујемо на тржиште.

Разлика је оно што губимо у производњи, кроз растур материјала или дефектне производе.  Звучи једноставно. Међутим, оно што морамо даље да утврдимо је где нам се и како ти губици јављају.

Спровођењем Гемба шетње - „иди види“ методе и стајањем у кругу. Посматрањем процеса можемо утврдити место и начин јављања расипања.

Да ли наше машине производе дефектне производе или су дефектни производи резултат недовољне обучености оператера, а можда нам је сам процес дизајниран тако да користи више материјала него што је потребно.

Употребом методе структурног решавања проблема можемо да утврдимо корен нашег проблема, а самим тим и да спроведемо акције за његово уклањање. Уколико утврдимо да наше машине производе шкарт, да ли су правилно одржаване?

Спровођењем ТПМ-а - тоталног продуктивног одржавања, кроз аутономно и планско одржавање али и фокусирано унапређење опреме довешћемо наше машине у фабричко стање и смањићемо могућност настајања дефектих производа.

Уколико имамо неадекватно обучене запослене, коришћењем матрице вештина можемо најпре да направимо селекцију запослених за поједине послове, а затим да радимо на унапређењу њиховог знања.

Увођењем стандарних оперативних процедура олакшаћемо нашим запосленима стицање потребних знања. Уређењем радног места на принципима 5С методологије, смањићемо могућност да наш оператер направи грешку у производњи јер ће тачно знати где му се шта налази. 

Самим редизајном процеса можемо значајно смањити трошкове расипања материјала. Да ли наш производ пакујемо у неадекватну амбалажу, односно да ли пакујемо и транспортујемо ваздух?

Оптимизацијом амбалаже можемо да решимо тај проблем. Имамо ли у нашим процесима прекомерну обраду, односно да ли се у нашим процесима дешава нека активност која суштински није битна крајњем кориснику нашег производа.

Лин алатима као што су статистичка ВА/НВА анализа и мапирањем тока вредности можемо да најпре идентификујемо, а затим уклонимо прекомерне процесе обраде. 

У већини процеса, ма колико се трудили да их оптимизујемо неминовно ће долазити до настајања отпада током обраде. Примера ради, обрада дрвета, обрада метала или издвајање коштица воћа приликом прераде.

Спровођењем 5С методологије и сортирањем отпада, моћи ћемо да га рециклирамо и да му на тај начин додамо нову вредност.

Још једно питање може да се наметне приликом утврђивања расипања, а то је колико дефеката можемо да толеришемо? Шкарт од 1 одсто можда не делује превише, рецимо 10 комада на 1000 произведених. Али уколико производимо милионске серије 1 одсто је огроман.