Зашто су жене саосећајније од мушкараца, и како емпатија слаби са годинама

Когнитивна емпатија је када је особа интелектуално способна да разуме шта би неко други могао да мисли или осећа, и чак је у стању да користи то знање да предвиди како ће се особа понашати или осећати.

Дакле, ако вам, на пример, неко каже да се лоше провео са породицом током празника, особа са когнитивном емпатијом ће разумети како се та особа осећа у лошем тренутку тако што се интелектуално „ставља у ципеле” те друге особе.

Она се разликује од друге врсте емпатије која се зове афективна, или емоционална, емпатија – када особа осећа емоције друге особе и реагује одговарајућом реакцијом или емоцијом. На пример, ако неко плаче због прекинуте везе, особа са емоционалном емпатијом такође осећа тугу и зато има јасно саосећање према тој особи.

На веб-страници Универзитета у Кембриџу постоји тест којим се тестирају оба облика емпатије. Да би спровели ову нову студију, истраживачи су користили „Тест очију”. Он помаже у мерењу способности особе да препозна ментално стање или емоције друге особе.

Тест од учесника тражи да погледају фотографије подручја око очију особе. Особа прави одређену врсту израза лица, а учесник студије мора да идентификује шта та особа мисли или осећа и да одабере одговор из низа понуђених могућности.

Научници, иначе, често користе овај тест да би утврдили да ли неко има менталне или когнитивне проблеме. Ранија истраживања су показала да особе са аутизмом, на пример, често имају ниже резултате на овим тестовима; тако и људи са деменцијом, и људи са поремећајима у исхрани, између осталих.

Да би се видело да ли су културолошке разлике утицале на резултате емпатије, подаци су прикупљени од тимова широм света.

Тимови стручњака су са Универзитета Кембриџ, Универзитета Харвард, Универзитета Бар-Илан и Хаифа у Израелу, као и из Италије из IMT школе за напредне студије „Лућа".

Саосећајност се гаси са годинама

Научници су потом спојили резултате који су добијени на основу великих узорака са различитих онлајн платформи. Аутори студије успели су да прикупе резултате од скоро 306.000 људи из 57 земаља, укључујући Аргентину, Хрватску, Египат, Индију, Јапан и Норвешку.

У 36 земаља, жене су у просеку постигле значајно веће резултате у својим резултатима когнитивне емпатије од мушкараца. У 21 земљи, резултати за жене и мушкарце били су слични.

Важно је да не постоји ниједна земља у којој су мушкарци у просеку постигли боље резултате од жена. Подаци и резултати се односе на искуства током читавог животног века, код људи доби од 16 до 70 година.

Научници су увидели и оно што је аутор Дејвид М. Гринберг назвао „лаганим опадањем” когнитивне емпатије са старењем људи.

„Тај мали пад емпатије поставља нека питања о томе који су фактори који му доприносе”, рекао је Гринберг, психолог и истраживач са Универзитета Бар-Илан и Универзитета Кембриџ.

Студија није могла да утврди зашто долази до тог пада. Гринберг је рекао да би то могло бити делимично биолошко: „Можда постоје хормонске промене које се дешавају у телу, или је можда у питању нешто друштвено или еколошки.”

Студија такође није могла да објасни зашто су жене имале толико више когнитивне емпатије од мушкараца, нити је студија могла да говори о индивидуалним разликама међу учесницима.

Студија се заснива на ранијим истраживањима која су дошла до истог закључка: да жене имају веће резултате когнитивне емпатије од мушкараца.

У неким од тих ранијих студија, полне разлике у емпатији су се понекад приписивале биолошким и друштвеним факторима. Неке студије на животињама и код беба такође показују ову полну разлику у емпатији. Можда постоје различити „генетски записи” који леже у основи развоја ове врсте емпатије код различитих полова.

Разумевање полних разлика у емпатији могло би помоћи истраживачима да боље разумеју зашто одређени проблеми менталног здравља утичу више на мушкарце него на жене. Ова најновија студија би такође могла помоћи научницима да развију бољу подршку за људе који се можда муче са читањем израза лица, рекли су истраживачи.

„Ово поставља нова питања за будућа истраживања о друштвеним и биолошким факторима који могу допринети уоченој просечној полној разлици у когнитивној емпатији”, наводи се у саопштењу Центра на Кембриџу.