Докторанд на Кембриџу, успео да открије два и по миленијума стар граматички проблем санскрита

Граматичка загонетка из древне Индије збуњује научнике већ 2.500 година. Сада је Индијац Риши Раџпопат, докторанд на Кембриџу, коначно разбио метакод који лежи у основи древне „језичке машине“.

Панини је био санскритски филолог и граматичар из области коју данас чини северозападни Пакистани и југоисточни Авганистан, а живео је између 6. и 4. века пре нове ере. Као прва особа која је систематизовала структуру језика, Панини је у науци познат и као „отац лингвистике“.

Пре око 2.500 година Панини је створио низ тајних граматичких правила која су била неопходна да би се користила његова „језичка машина“ која је подучавала правила изговора речи на древном санскритском језику.

Сада је двадесетседмогодишњи Раџопопата декодирао правила древне језичке машине и тако омогућио да се Панинијева граматика подучава онако како је била замишљена пре неких 2.500 година.

У управо објављеној докторској тези Раџопопата тврди да се „Панинијева језичка машина сада по први пут може програмирати на рачунарима“.

Декодирање машине за древни језик

Језичка машина има „четири хиљаде веома кратких правила“ која се у просеку састоје од три до четири речи које „функционишу заједно као концептуална машина“. Језичка машина у суштини „изводи“ исправну формацију речи додавањем њихових основних облика.
Као пример, др Раџпопат је навео пример из енглеског језика где се основна реч 'define' мења са афиксом 'ation' чиме се добија 'definition' (дефиниција).

Међутим, када комбинујете основну реч и афикс, постоје слушне разлике у изговору које треба узети у обзир како би се избегле „бесмислене речи као што је на пример 'define-ation'“, напомиње истраживач. Раџпопат открива начин на који се правилно користи језичка машина, тако да научници сада могу да конструишу и извуку „милионе“ граматички исправних санскритских речи, укључујући „мантру“ и „гуру“ користећи Панинијеву језичку машину.

Решење

Свако од четири хиљаде правила која чине Панинијев систем, а која омогућавају корисницима да доносе граматички исправне облике санскритских речи, има „серијски број“ на основу свог редоследа у документу. Међутим, када су два од ових правила могла да се примене, долазило је до ситуација познатих као „сукоб правила“, па је Панини креирао „метаправило“ како би помогао корисницима да одреде које од два сукобљена правила да користе.

Др Раџпопат именује Панинијево метаправило као „1.4.2 vipratiṣedhe paraṁ kāryam“, и истиче да је његово стварно значење било грубо погрешно протумачено 2.500 година након Катјајане, првог научника који је користио Панинијеву граматику, „а који је погрешно разумео његово метаправило“. Зато су сви наредни научници који су писали о Панинијевој језичкој машини откако је осмишљена пре око 2.500 година користили традиционално и нетачно тумачење, што је довело до мноштва граматички нетачних тумачења.

„Изванредни" древни ум

Др Раџпопат је објаснио да су током последњих 2.500 година научници санскрита „мукотрпно развили стотине других метаправила како би покушали да поправе систем и натерају га да функционише“. Али нису успели да га декодирају.

Раџпопат наглашава да је „Панини имао изванредан ум“ и да није очекивао да ћемо додавати нова значења његовим правилима. Штавише, што се више петљамо са Панинијевом граматиком, она нам више измиче, додаје Раџпопат. Реинтерпретирајући ово правило сукоба, научник из Кембриџа је открио да „десни део речи побеђује“ и ова методологија је разбила алгоритам који покреће древну језичку машину. Користећи систем др Раџпопата, када се корисници суоче са недоумицом,„аутоматски добијају тачан одговор“.

Професор Винћенцо Верђијани са Универзитета у Кембриџу који је био Раџпопатов ментор, наводи да откриће исправног начина за решавање недоумица у језичкој машини нуди „веома елегантан, једноставан, поучан“ алгоритам који покреће Панинијеву граматику. Професор закључује да не само да ће Раџпопатов рад „унети револуцију у проучавање санскрита“, већ да би уз мало више рада древни санскритски језик могао да се подучава помоћу компјутера.