Да ли су научници успели да обуздају енергију звезда – имамо ли фузиони реактор

У постројењу националне лабораторије „Лоренс Ливермор“, у Калифорнији, амерички истраживачи успели су да постигну контролисану фузију током које су, први пут у историји, произвели више енергије него што је уложено у покретање реакције.

Слободан Бубњевић, физичар и новинар, аутор портала Наука кроз приче, истиче да је сјајно што у постпандемијско време стижу овако велике научне вести.

Када се говори о нуклеарној енергији углавном се помињу феномени који су засновани на фисији.

„Фисија је цепање тешких радиоактивних језгара. Они су незгодни. Уранијум, плутонијум користе се у реакторима или за нуклеарна оружја и огроман је број хазарда који су везани за те тешке радиоактивне елементе који се у тим фисионим процесима распадају на мања језгра и ослобађа се одређена енергија“, објашњава Бубњевић.

С друге стране, фузија, која је исто нуклерани процес који почива на ангажовању сила које се налазе у језгру, представља процес спајања врло лаких језгара у тежа.

„Неки изотопи водоника, на пример, спајају се у хелијум. Ту имате предност ако можете да користите енергију јер за гориво вам је потребан водоник којег има свуда око нас и нема више оног проблема шта ће бити ресурси“, истакао је Бубњевић.

Према његовим речима, природа „је хтела“ да фузиони процеси буду енергетски много издашнији – око 1.000 пута више енергије ослобађа се у односу на фисију.

Дуг пут до фузионих реактора

Човек познаје нуклеарну фузију већ више од 70 година и користи је, нажалост, на незгодан начин – у неконтролисаном облику.

„Још 1952. године детонирана је прва експлозивна направа која је базирана на фузији. То су такозване термо-нуклеарне бомбе које су 1.000 пута јаче од фисионих какве су бачене на Хирошиму и Нагасаки“, наводи физичар.

Прављени су и фисиони реактори у којима је могућа контролисана фисија, али за фузију то није био случај. 

До сада човек није користио ту издашну енергију јер су температуре у фузионим процесима тако високе да су упоредиве са оним у центру Сунца.

„На планети Земљи не постоју посуда у којој би се такви процеси догађали. Научници испрва нису имали ни идеју како би могао да се одржава фузиони материјал у неким контролисаним лабораторијским или фабричким условима“, рекао је Бубњевић.

Седамдесетих година совјетски научници почели су да експериментишу са јаким магнетним пољима. То је дало резултате и претходних деценија у Европи, Русији и Кини било је покушаја да се направи реактор који би могао да контролише фузију. Међутим, за одржавање тих поља било је неопходно употребити огромну количину енергије. Сада први пут имамо реактор који потроши мање енергије него што произведе. 

Предности су бројне, али добијање енергије фузијом није без ризика.

„Када физичари причају, то је један идеалан, рајски извор енергије који је базиран на употреби материјала који је безазлен – водоник, којег има свуда око нас, непресушан је и даје огромну количину енергије“, објашњава Бубњевић и додаје да се приликом фузије користи енергија звезда јер су оне заправо запаљене уз помоћ тог процеса.

Ласери уместо суперјаких магнета 

У лабораторији „Лоренс Ливермор“, како истиче Бибњевић, употребљена је идеја да се, уместо магнетних поља, користе 192 снажна ласера који одржавају фузиони материјал у месту на којем се реакција одиграва.

„То је потпуно нови приступ који ће у пракси почети да се примењује тек за деценију или две. Не можемо да рачунамо да ће брзо да крене у примену. Ако нас не изненади нешто можемо да очекујемо да би свет могао да види нову ренесансу у енергији. Један фузиони реактор био би довољан да обезбеди енергију за цео Балкан, само неколико њих могу да снабдевају Европу. То мења енергетску ситуацију, а на крају и политичку“, објаснио је Бубњевић.

Тако добијена енергија, у процесу без сагоревања, тј. без емисије угљен-диоксида, могла би да отклони бројне проблеме, па и климатске, који прате добијање термоенергије.
„Историја науке научила нас је да готово ништа не долази сасвим без хазарда. Шта су они? У овом тренутку не видимо, али није искључено да ће их бити“, упозорава Бубњевић.