Окружење опажамо са седам чула, тврде архитекте

Архитекте које се баве „начином на који доживљавамо ствари, дакле значењима које ствари имају у нашем искуству“, како је то протумачено у грани филозофије познатој као феноменологија, баве се потпунијом сликом о томе како перципирамо своје окружење.

Више чула

Осим традиционалних пет чула, неуролошка испитивања такође истражују проприоцепцију (осети које имамо у мишићима, њихов положај и покрет) и вестибуларни систем, који регулише осећај оријентације и равнотеже у простору.

Научници такође истражују чуло које се зове „интероцепција“ које се односи на перцепцију сензација из нашег тела. Нешто слично као кад кажемо да имамо лептириће у стомаку.

Феноменологија у архитектури

Док су архитекте из различитих култура и времена дуго разматрале чула и дизајн, појам феноменологије, коју је артикулисао филозоф Мартин Хајдегер, у архитектуру је почетком седамдесетих година увео Норвежанин Кристијан Норберг-Шулц, теоретичар архитектуре.

Феноменологија у архитектури се односи на промену фокуса која утиче на кориснике када се представљају решења. Осим Норберг-Шулца, архитекте Јухани Паласма и Алберто Перез-Гомез развили су овај приступ, а архитекте Стивен Хол и Петер Цумтор дизајнирају на основу ових теорија.

Размишљање о приступу

Наша перцепција када прилазимо некој згради, граду или објекту у окружењу зависи од више чинилаца.

Када прилазимо неком граду усред пустиње наш доживљај је потпуно другачији него када улазимо у град окружен шумом.

Границе и оквир града у пустињи су очигледни, и учиниће нам се да нам је потребно више времена да стигнемо до њега него што смо очекивали. Када улазимо у град окружен шумом, нашу пажњу привлачи дрвеће, околиш, животиње, и чини нам се да нам је требало много мање времена да стигнемо до њега.

Када је реч о зградама, прво им прилазимо, затим улазимо унутра и тек онда почињемо да их истражујемо. Али већ када им се приближавамо опажамо их свим својим чулима.

Додир: Замислите тренутак када ћете додирнути кваку на улазним вратима. Дрвена квака на вратима ће пружити сасвим другачији осећај од челичне.

Мирис: Понекад вас одређени мирис подсети на неке лепе успомене. Исто је и када су у питању зграде. Свако од нас разликује мирис чистог празног простора и викендице у шуми.

Звук: Различит осећај простора имамо и када га опажамо слухом. Упоредите собу са керамичким плочицама у којој чујете одјек својих корака са собом у којој је под од дрвета.

Вид: Сви смо видели слику мале куће на пропланку по снежном дану из које се види светло. То сићушно светло у сумрак које видимо може нас подсетити на камин и топли простор када га видимо у даљини.

Укус: Можда је тешко повезати укус са архитектуром, али архитектура може бити подстицај – специфичне боје и детаљи стимулишу наше чуло укуса.

Вестибуларни (покрет) и проприоцепција (положај тела): Ова два чула су основа за оријентацију у простору и самосвест у окружењу.

Подражаји у нашем окружењу

Њујоршки архитекта Стивен Хол верује да 11 стимуланса из нашег окружења утиче на нашу перцепцију.

1) Предмет се опажа у свом окружењу. Ако имате цвет испред прозора, позадина ће такође играти важну улогу у њеном опажању и вашем утиску о цвету.

2) Наша перцепција је низ кадрова из нашег окружења које се мења са сваким нашим покретом.

3) Боје имају важну улогу у нашој перцепцији.

4) Светлост и сенке изазивају различита осећања.

5) Ноћ и дан доносе два потпуно различита искуства.

6) Перцепција времена није линеарна и зависи од много различитих чинилаца.

7) Вода је одраз свог окружења.

8) Звук помаже да се сагледа наше окружење. Замислите да мерите дубину собе одјеком.

9) Детаљи у дизајну су суштински фактор који може имати различите утицаје. Особа може лако разликовати осећај и укус природног дрвета од вештачког.

10) Пропорције и размере су други критични чиниоци у сагледавању нашег окружења. Ако је зграда превелика, може вам дати осећај да сте изгубљени у простору, док нижи плафон може учинити да се осећате пријатно.

11) Идеје су од виталног значаја за пројектовање зграда јер људима могу пружити различита искуства.

Сходно томе, ако желите да уредите пријатан кафић, испуните га пријатним светлима, топлим бојама и угодним амбијеталним звуком. Централна идеја одређује избор намештаја и уређења ентеријера, висину плафона и све остало.

Феноменологија у архитектури помаже у стварању адекватног простора на основу тога како људи перципирају своје окружење. Било да планирате да идете у локални ресторан или на изложбу, сада можете да размишљате о томе како су ваша искуства у простору повезана са вашом чулном перцепцијом.